Glas naroda

182

БРОЈ 23. „Г Л А С Н

нимке претерују, т. ј. увек мању истичу, него што је у истини треба замлатило, особито кад је млатило спојено са витлом, који коњи окрећу. Они ту разумевају коње од велике снаге, каквих се у нас ретко где налази. И по томе, где Фабричар мисли три, ту ћемо ми за цело требати четир добра коња. Осим тога треба знати, колико може за дан или за сат измлатити крстина и по што Бе то радити, т. ј. колико ће коштати млаПење од крстине. На иослетку ваља питати за цену. Разуме се, да не може ниједан Фабричар продавати ваљаних машина по ону цену, по коју би могао дати какву скрпљену, из лоше грађе зготовљену. Али стоји и то, да неки себични људи подузимају набављање таквих машина само уз велику награду на штету купаца. За то би најбоље било кадбисе такве стари наручивале и набављале преко земљорадничких дружина — где их има које не терају с овим никакве спекулације, па би се земљораднику и тиме лепа свотица приштедела. Ваљано, може се казати, да радимашина онда, кад потпуно чзмлати клас и кад не оштети зрно. Она млатила, која имају сламотрес и ветрењак, треба да из сламе зрно истресу и да га добро из?еју, ако ћемо да кажемо, да добро раде. Много млатило вади зрно по све добро из класа и сламе, али га тек непотпуно пречисти. Међу тим на то се не треба толико освртати, јер и онако. ако дуже времена храна на житњаку или у хамбару стоји, мора се нре продаје решетати. па ма како да је о вршидби извејана. Трошкови око млатње са мапшном веома су различни већ по томе, да ли је покрећу коњи, пара или вода — текућица. Али у свакоме случају јевтиније је, него кад се ради на коњима на отвореном гумну. Што се тиче млатила, која се терају човечјим рукама и ко1а се у новије време толико уз тобо0 К У (Наст По што знамо, да је кожа врло важан део тела, који је на то позван, да ме!ју спољним светом и унутарњом делатношћу човечјом подржава размену и међусобно утицање, то из тога излази са свим белодано, да не смемо допустити, да се над том већ п по себи троструком кожом, наслаже још једна кожа, од блата и нечистоте, која би препречила природно деловање нраве коже. Кожу дакле треба чисто држати. Али нека ни-

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

же јевтину цену нуде и по новинама за паре хвале, морам казати, да нису друго, до маминовац и обмана. Човек није створеа за тегљење; за тај посао одредила је нрирода коња. Машине у оиште праве се, да се човек опрости од јарма и самара и да му се олакша рад, те да може више умном снагом радити. Довикивање, да је то млатило корисно за мање сироманшије земљораднике, није друго до проста лаж. Јер кад је жрвањ јевтиније млео оддобреводенице!? А међу ручним млатилом и млатилом, које коњи у витлу терају, управо је таква разлика, као између жрвња и воденице. На послетку што се тиче лакоће при томе послу, ни то не стоји. Ту може бити разговора само од муке, ако се ради како треба и ако се не губи време у залуд. И онај, који је видео, како се коњ у витлу упиње, терајући млатило, не ће за цело никада пожелети, да га упрегну, да мапшну тера! Нека хвале та млатила Фабричари, колико им је драго и нека их препоручују њихови пријатељи колико им је воља, ви их се, земљора.дничка браћо, оканите. Ви требате да увек имате на уму, да је онај посао свагда скупљи, на који се више времена н снаге потроши. Употребу машина изискује нужда за одржање конкуренције онима, који се већ маишиама служе, а и за повећавање производње. А да се та цељ постигне, треба се латити таквог алата и таквих сирава, које уштеђују и време и снагу. Ваља нам дакле набављати што боље и снажније справе, а оканити се којекаквих шепртљарија. Та шепртљили смо векове, па зар ћемо за вечита времена да шенртљимо!? Удружујмо се! Набављајмо заједнички оно што посебице не можемо. Овај век је — век удруживања. У удруживању лежи спас и ваш и свачији. Павле БаришиЋ. [ А Њ У. вак.) ко не мисли, да није зато баш нужно, да се човек купа, него да је већ и то доста, кад човек живи чисто. кад не долази ни у какав додир са прљавим и прашњавим стварима, те по томе одржава кожу вазда у тако званој природној чистоти. Природа није у томе баш тако чиста, као што ће се гдеком у први мах учинити. Не само да ће се с поља слећи на кожу прашина и различити делићи од свију оних ствари,