Glas naroda

; БРО.Ј 26. „г Л А С Н ] Место дакле да је Бог 1)аЕОна Стевана и љубу му каштиговао, што су из невоље у недељу радили, он их је на против, као што нагаи стари веле, за то наградио. А кад је то тако, је ли онда паметно. што многи наши људи у сред највеће ватре, т. ј. у сред жетве, возидбе и вршидбе скрсте руке и бадавадишу на Павлов дан, о Прокопију. летњем св. Архапрелу. св. Илији, што светкују Манду Мандалину, Огњену Марију, Трнову Петку и Пантелију? Никад више и никад журније радње, него јула месеца и наши људиникад више светаца не славе, него баш тог месеца! Али, приговориће когод, има толико и толико примера, да су су се на дан светог Илије. Пантелије или Огњене Марије једпом возачу осовине и II точкови запалили, а другоме даје гром у кола ударио! Догађа се да боме и то, али најмање за то, што се свеци на раднике гњеве. Да они никога за, то не каштигују, то смо већ видели из наведене песме о ђакону Стевану, а то можемо увидети и из ове: Хвала Богу, хвала јединоме! Где ми Власи жан>у у недељу! Над њима се три облака вију. Један облак гроловит Илија. Други облав огњена Марија, Трећи облак свети Еантелија. Проговара свети Пантелија: „Удри гроаом, громовит Илија, Удри огњем. огњена Марија. А ја ветрои. свети Пантелија"! Ад' говори огњеиа Марвја: Ш Е Еоја кућа не употребљује шећер? У млеку, у кави, у јелу. у пићу, у свему томе употребљује се шећер. Он је већ постао тако рећи свакидашњом потребом. Ни која, па ни еиромашнија домаћица не може бити без шећера. Но пма много домаћица, које не знају, од чега се и како се прави шећер. Многи мисле, да се шећер прави од костију, али се варају. Еости се истина употребљују при прављењу шећера, али се" он од њих не прави. На што кости при нрављењу шећера служе, то ћемо ниже у овом чланку казати, а сада ћемо по немачком једном писцу да српску домаћнцу поучимо, од чега се добија шећер, како се прави, и који је шећер добар, а који није? Од чега се дакле добија шећер? Шећер се обично добија из репе, или из шећерне трске. Овај последњи пре се више трошио, али сада се све внше употребљује шећер, који се добија из шећерне репе. — 5 Г Јевропи се прави годишње својих 8 милијуна центи шећера из репе.

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

„Немој громом. громовит Илија Немој ветром, свети Пантелија. Ни ја огњем, огњена Марија. ,Тер Власима Турци не верују, | А пшенпца тежатка не чека." Е па што су се осовине и гочкови запалили? Запалили су се с тог, што нису намазани били. Мажи ти кола чегаће, па буди уверен, да се неће вигае запалити. Та какво је чудо, кад се два дрвета једно о друго тару, па се запале? Онда би чудо било, кад се не би запалила. Гром да боме вигае пута хоће и у кола да удари. Но да ли он само у недељне и свечане дане у кола удара? Не удара ли он на против и у радене дане, у свако време? За гато ове случајеве наборављамо, а само прве бележимо? Из тог се научимо, да, кад гром у празничне дане у кола удари, то не бива за то, гато се свети Нлија на возаче срди. Та не удара ли гром најрадије и највигае у храмове божје? II хоћемо ли I рећи, да се Бог на своје храмове гњеви? Са свим су дакле други узроци, гато гром у извесне ствари удара. То је што но веле, природни закон, да кад муња на земљу полети. увек гледи да свој пут скрати и за то у веће предмете пре удара него умање. Еадсе дакле кола храном натоварена на путу нађу и гром где на близу пукне, онда је са свим нриродно, да гром удари у кола, као у највећи предмет, који се онде десио и у томе може само онај каштигу Божју назирати, коме су природни закони неиознати. ђ Е Р. У Немачкој су источно-пруске, шлеске и саске шећерне Фабрике најбоље, а у АустриЈИ чешке. Ј Француској су на северу најбоље гаећерне Фабрике. Шећер се може правити из обичне и беле репе, из велике Француске репе, нз жуте, из сибирске репе, али најбоља је за то права, гаећерна или галеска рена. У њој има 10 до 12 постотака (у 100 Фуната репе 10 до 12 Фуната) гаећера. Она се може сејати у слабој, шупљикастој земљи, и она се сече док је још малена, чим почне у ширину расти. Доста је требало времена, докле су се људи извештили. да из репе добију што више шећера. Па како се прави шећер од репе? Ево овако. Репа се исече на ситно, исцеди се и добије се сиво-црн сок, који се брзо нрера1?ује, јер иначе га ваздух уквари. Тај сок успе се убакарне тавице, које се врелом паром угреју. Беланчевина, која се налази у соку, усири се. У сок се тада успе гашени креч, меша се, кува се полагано, не дуго, тако да побели као бело вино. Сада се