Glas naroda

32 <>

„Г л А С Н А Р 0 Д А."

зне боје и зачини из далеког истока раширили су се у удаљеном западу. Ми смо из Америке добили кромнира, кукуруза и духана за зкито и шениду. Али се у Америци пресадила и крушевина, шећерна трска и друге биљке из Азије. Памук, који је из источне у западну ИнЈјију и у Бразилију, у Мисир и Алжирску, на аФричку златну обалу, у Китај и Аустралију пресађен, роди свуда туда обилато. Винову лозу, која расте у малој Азији и на каспском језеру дивља, пресадили су још Финитани у јужну Француску, а римски цареви на Дунав и на Рајну (река у Немачкој.) Човек врло многе животиње тамани, тако да читаве врсте мало по мало изумиру. У самој Холандској ухвате сваке године до 2000 милијуна харииага, па веле, да их није нимало мање. На обалама Нове ФундландиЈе, у Америци, убију преко године до 400,000 морских паса, у Норвешкој 20.000 јониних риба,у јужном мору 10000 китова. То хватаве

тамани животиње, особито веће. Иеке су веП изумрле, а друге ће за њима. Морска крава, која се налазила у једном мору код Америке, не види се вишеод 1768. године; неке врсте годубова нема у Француској од г. 1598. Тако је понестало нојевг* у Новој Селандији, дина-јелена у Ирландији. На крају 17. века убили су у Саској последњег медведа. Биволи, којих имаде у Америци у дивл>ем стању, повукли су се с Инђијанцима у стеновите го]>е. По пољанама мехиканским лутало је пре десет годнна до својих 300,000 Ннђијанаца, који живљахуодјединог бивољег меса. Колико је ових животиња убијано, може се отуд знати, што је често десет до дванаест хиљада језика бивоских на једној лађи на вашар доважано. Но човек убијајући животиње себе захрањује, и ако и иначе разумно живи, множи се и шири се по пољанама, које су пређе .кивотиње заузимале. По немачком. С.

0 Е У П

Њ У.

(Свршетак.)

Видели смо већ, каква уплива има топла вода на човечје тело. У ирви мах, кад уђемо у топлу воду, топлота нам оснажи животну делатност. На скоро се за тим примиримо и уморимо, а кад нам кожа ночне јаче да испарава, онда осетимо неку пријатну расхладу по целоме телу. До тога у многим приликама, особито у болестима, не можемо доћи ни на који други начин. него кад се купамо у топлој води. Уплив се тај изгуби. ако останемо сувише у води, и ако кад се купамо, непрестано досипљемо вруће воде. Кад тако претерујемо, повећа нам се топлота у телу; од тога се зацрвени кожа, а под водом не може да се зноји. Онда дишемо краће и теже, било нам куца пунијеиживље, крв појури у главу, жиле на врату јако куцају, осећамо притисак у глави. глава нам постане тешка, хвата нас несвест, светлаци нам играју пред очима, док се на послетку лице не прелије самим знојем. Кад се иначе знојимо, добро се осећамо, а у овој прилици нам је зној непријатан. Кад се тако непажљиво унотреои топла вода, онда после купатила може горе да нам буде, него што је пре тога било. За то, кад већ хоћемо тонла купатила да употребљујемо, треба ево ово да нам буде главно правило: за време купања ни по што не ваља досипати топле воде, јер то шкоди, а кад после пријатне тонлоте у први мах, осетимо

расхладу но телу, онда Је најзгодшце време, да изиђемо из воде. Са свим што противио ностићи ћемо хладним купатилима. Кад уђемо у хладну воду, осетимо у први мах неку језу по телу, на и онда, кад је ваздух сила хладнији од воде. То долази отуда. што вода много брже спроводи тоилоту, него ваздух. Од хладноће се скупе сићушне жилице по кожи и за то нам кожа иобледи, јер крв из коже појури у нутра, у тело. Дешава се, да се за први мах, кад уђемо у хладну воду, сви стресемо, да тешко дишемо и да нам било почне слабије да удара, у опште сва животна делатност стиша нам се за нрви мах. Само што то не траје дуго. Одмах после тог првог утиска настане „отпор", о коме смо од пре рекли коју више. На који управо начин иостаје тај отнор, не зна се са свим поуздано. Неки мисле, да крв, кад се иетисне из коже и појури у нутра, у тело, надражи већма живце и живци почну онда силније да раде; други мисле, да тиме, што нестане топлоте са површине тела, мора у нутри да се развије више топлоте, да би се изједначила сва тонлота по телу. Било једно, било друго иди обоје заједно, толико стоји, да отпор тај не изостане никад, па се Јавља и код оних људи, који нису баш по све здрави и снажни.