Glas naroda

ВРОЈ 31.

„Г Л А 0 Н А 1> 0 Д А"

ГОДИНА Т\.

1

а у Карловцима председник изборног сабора са посданицима и протосинђел Војновић од стране двора. У двору самом дочекао га је и новдравио протосинђел Руиарац лепом беседом, у којој је ивразио жељу, ,,да се са патријархомИвачвовлћем, који стиже у престоницу патријараха српских, кад се дан од ноЋи дели, роди светао дан напретку народа српског!" После саборске седнице ишли су сви посланицн патријарху, да му се нредставе. До Еарловаца је допратила ИвачковиКа романска депутација. у ко.јој је ваљани белоцрквански посланик Бабепт, прота Мецап и Боднар из Арада. Бабеш и други Романи хвале ИвачковиВа као особито поштена човека, еоји је њиховим народним фондом боље управљао, него својим рођеним иметком. Свечана ипсталација биће на Преображен.е и у њој Ие учествовати и сви поеланици. Тај дан Ке бити кратка саборска седница, у којој ће председавати нови иатријарх. а после ће се одгодити сабор до 1. октобра. За то време, док не буде сабора, радиЕе сииод (збор владика) и попуниЋе упражњене дијецезе у Тамишвару и у горњем Карловцу. (ГрујиЂ и Даљ.) Из Даља дознајемо. да је управитељ властелински из Карловаца од администратора ГрујиЕа добио налог, да све што може, особито храну, на кола натоварити даде. те да које у Качвалу (где владика ГрујиЕ има снновца.) које у Пакрац отправи. Тако. веле,гледао је ГрујиЕ, да још за времена учипи своје. (То је било још онда, кад се истом поговарало, да Ее ИвачковиЕ бити потврЕен.) Страни свет. (Маршал Базен,) који је у последњем француско-пруском рату нредао најтврђи Француски град Мец Прусима и кога је лане суд осудио за то на 20 година робије, утекао је ноЕу од недеље на понедељник из свога затвора. Народњаци у Француској су јако озлојерени, јер веле, да му је сама влада припомогла, да побегне. Како кажу побегао је на талијанској лађи у Италију. (Славни "ђенерал Гарибалдија) оболео је јакоиготово нема наде, да Ее преболети. Варош Рим послала је о свом трогаку лекара к њему, да га лечи. (У купатилу Кисингу) неки Немац Кулман пуцао је на глаеовитога Бизмарка, али га је само мало по руци окрзнуо. Р А 3 Л И Ч Н 0 С Т И. (Барон Анзелмо Ротшилд.) највеЕи богаташ на свету,умр 'о је ово дана у Деблингу код Беча и оставио је по себи 500 милијуна Форината, од којих у државну благајницу аустријску пада на годину око 6 милијуна Фор. пореза. Његов дед је оснивач гласовите породице Ротшилдове, пред којом се клањаху, а и сад се клањају Еесари и краљеви. (ђимназије и реалке у Угарској.) Год. 1871. било је у Угарској 146 Еимназија; год. 1872. било ихје 150 ито 80 горњих а 70 доњих. Год. 1872. било је 14 горњих а 18 доњих реадака. Год. 1871. било је 30. 992 ђмназисте, а год. 1872. било их је 27. 707, дакле им је број опао, а то с тога, јер су прелазили у реалке, тако да је број реалаца год. 1872. изиосио 6730, а год. 1871. износио је 5473. (У Тиси) су недавно ухватили рака, који је био тежак 8 фуната. Људи мисле, да је Дунавом дошао из Црнога мора.

ЕЊИЖЕВНА БЕЛЕШКА. * (Сеоски нотарош.) ПантаПоповиЕ, неквд уредник „Гласа народа" и нисац нрииоведака „Неста блага, неета прнјатеља" и „Какав је ко, онако му и бива," написао је опет једну приповетку за народ под насловом: „Оеоски нотарош," те позива сада на претплату. Књига Ее изнети 6 штампаних табака. а стаје само 30 новч. а. вр. Готова Ее бити, као што се у позиву вели, у месецу октобру, а до претплате стајаЕе, да буде и пре готова. Претплата се шаље писцу Панти Поповићу у НовиСад. Читаоци „Гласа народа" знају. како лепо и разумљиво уме Панта ПоповиЕ да пише те приповетке за народ, а мл се надамо, да Ее се његовом нозиву одазвати што обилнијо.м претплатом и са свију страна. 30 новч. малена је ствар, а можемо тнме учинити, да српска књижевност добије и опет једно ваљано дело. ИРЕТНЛЛТШШИМД. У ОРНШИ јављамо да је и 24-ти бр. „Гласа Народа" узаптила београдсса полиција — као што нам отуда јављају.

0ДГ0В0Р АДМЖНИСТРАЦИЈБ. Г. Петру Димитријеви^у, Парта. Платили сте до краја августа. Изволите зарана поновити претплату да вал се неби обустављао лист, 1) Г Л А С. СПРАВЕ 3А ДОЉСЕУ ДРИВЈРЕДУ. могу се добити код подписани као што сљедује: \1 1<|т|пн| од 6 коња снаге из Фабрике ' Д Л1Ј1а1ИЦа С1ау1опа 8сћи11еуог1а 1лико1и-а у Инглеслој кошта овде 700 ®ор. (,. 1ЦП И14Т11ПО оД ^ коња снаге из Фабрике <|"Дпа 1ПЈ1а1И1|а Стевана Река у Иешти кошта овде 600 Фор. Једна млатица влачити кошта 400 Фор. Једна млатица сламотресом 300 Фор. а. вр. Једна млатица извод 200 Фор. за два коња по 80— 100 крста врше на дан. 1<ИЛ11\ Г Р1П'1Т1''\< т од С1ау1опа 18сћи(1етог1а '" ДНЈ 1гЈ(1.ВпЈ по системи Гаретовој од 13 редова дајемо за 300 Фор. Једву сејаљку &■*-- 0113 * !а111\ т <» г г'1 ■ по новом начину, лаку пара ""/јпЈ И у ЈИ.Н п Ј ц редова а и горе сеје како ко воле, треба један коњ, а кошта само 1 ф . 40 н. а. вр. ШИ тјг*) ШТО човек о врат обеси даможе «"Дп(1 1С|и.Ш(1 једнако сејати коштасамо 20 ф. |л1 И о рајатки по гаретовој системи са дрве•Ј"Д|1 а 1д Ј(1.1н\а ни точкови и нуасним ливеним и кованим гвожђем од 13 редова врло солидно урађена кошта на месту 240 Фор. а. вр. КОТНАЊ'14'1 од 30—50 Фор. Можемо увек посдуОС1Ј1Сго<1т<1 жити са чистом и лепомробом а најдуже за 8—10 дана. Нацрте из по нас важни узрока за сад неиздајемо а по овом опису мање више знаду и наши земљеделци те Фабрикате. Условија су г /з капареа осталау наточ или меницу са три подппса на 3— 4 месеца Лапој1оу1с & Сотр. 3—3 и 8еп1отази

по американскоЈ системи са витлом на коли, да се може присобствени иашпроизвод кошта без сламотреса 250 Фор. а са са витлом на ступцу по системи Пинета пемачки про-

власник „задруга за огпску народну штАМПАРИЈУ". — урвдник: Пладан Ареенијевић.

1 'риска народна задружна штампарија у Нсвом Саду 1874. год.