Glas naroda

•487

БРОЈ 36. „Г Л А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА IV

већ хоће да се сроди с Русина нека тражи праву рускињу, па Пе бар у потомцима бити чистија крв сдавенска. Турска се јако оружа. Несамо да .јенаручила уКруповој Фабриди у Ессену 700 топова. него је погуповала млоге | топове у Енглеској, а у Бечу митрељезе, и сасвију страна купује мупициј у.

РАЗЛИЧНОСТ II. — Вуковарска и Осечка црквена општиназакључидз су, да се обратена сабор кгрдовачки, да овај гледи како ће спасти срнске шкоде у Хрвацкој од нова закона школска. ~ Великом Бечкереку. допуштено је да од сад и сваког 11 (28) новембра може држати вашар — Порезних звањах укинуто је 29 у Угарској. Почиње се дакде штедити. — Својевољци једногодишњи, неКе одсад, кад положе испит за официра, постајити лајтнанти, него заменици официра. То је с тога. што су се редовни војници нашди увре!јени. што својевољди, досад дакше од њих оФицири постојаху. Књижевно оделење Матице српске држало је своју седницу у петак 6. септембра. Том придиком извучени су од њих 22. који ишту штипендију текелијну 13 да се препоруче скупштини за избор и то: МкливоЈ Адамовић из Мелепаца, Светозар Димитријевић из Дарде, Стева Данкулов из В. Еикипде, Душан Дима и Лаја Јанкови! из Сомбора. Михаидо Лукач из Вргина-Моста, Павле МарјаневиЕ из Титоша, Храпислав Михајловић из Новог Сада, Јован Мудрини! из Глине, Арманд Поповић из Кикпнде, Павле Поповић нз В. Бечкерека. Младен Радуловић ј из Карловаца, Светозар ПоповиК из Темишвара. Места празних има 9 а ако љих петорпца, који сада имају штипендију текелијну и уче у Бечу а морају по наредби министарској учити у Пешти неусту тамо ићи биће свега 14 места празно. Главној скупштини Матичној предложиће се, да учини нужне кораке да горња неторица могу свршити школу у Бечу, а за случај тај ако то без успеха будне, да овласти уп. одбор и књижевно оделење матичино, да попуни та места За Костићеву стипендију препоручен је Владимир Живановпћ из Адашевца. За две штипендије Деметровићеве предложена су на првом месту: Павле Бота и Михајло Ракић из В. Бечкерека који по тестаменту имају првенство. (Леп дар). Госпоћа Марија ТрандаФил, која је уНовом Саду на лепом гласу са свога доброчинства, хоће сад да начини скупоцену заставу „Задрузи Срба занатлија". Одбор задруге ове послао је јуче реченој гаспођи депутапдју. да јој укаже поштовање и захвалу у пме целе задруге на томе дару. ГоспоЈЈа Марија Трандафил је кћи занатлијска, и на част јој служи пред светом. што се и у данашњем свом огромном богатству тако депо сећа сталежа своји родите.т.а. Ко позпаје њену дарежљивост — моћи ћевећ унапред знати. да не ће остати само на овом дару тој задрузи. Живила и слава ^ој! — Српска Матица држаће своју годишњу скупштину 9. септембра о. г. — Против управитеља добра даљска води осечки суд истрагу. Вели се, да ће изаћи замашних ствари нј свет. — Из ковчежића по разним местима добило је народно позориште у Новом Саду ове године 225 ф. 7а н. Прве године кад су заведени ковчежићи добивено је прекоЗООО. Сам Н. Сад дао је тада више него сада сва Србадија. То је оно наше; плани па издани.

— Барон Мајтењи потрошио је кок је комесар био преко 50,000 ф . То му је дато од оних новаца што су намењени православним црквама и школама. Што наше школе прокисују то се непита, нек њих нема само да се пркос одржи. — У Турији у Бачкој, пре негде уби за ништаизпушке један газда свога рисара. Ово дапа п<к оде турински касир са још једним имућним човеком у крчму. Ту се поднапију добро и споречкају с некп момци, који су међутим дошди начашувнна, и истерајуих напоље. Кад су се доцкан кући кренули, дочекају неки зликовцп касира и друга му. те, овом последњем размрскају главу као какву лубеницу, да ! се ни макао није, а касира добро одударе и искраве га. Чудо да је касир после тога пао и заспао па тек кад је отишао кући жена му примети да је крвав. То је момак, тај је као оно неки кнез банатски. што кад је отпшао кући, а он се тужи жепи, како му је ексер кроз чизму ногу пробо, па рекле јој да му скине чизму и ексер пзвадп. а она га запита у којој јенози, нашто ће овај: мај незнам ни ја добро у којој, те мораде обадве чизме свући и ексер извадити. , — У Ст. Томаш је пре неки дан допешен кући ноћу неки познат лопов насмртрањен. Кажу даје у туринском I атару убијен, Но тај је већ то заслужио. — У Чуругу нарен је на њиви једној мртав човек. Лежао је на њиви више дана мртав. Незиа се ни које ни од куда је. (Цивилан владика). У нашој православиој цркви спомиње I се о служби само Цар, краљ или кнез, који земљом вдада, ; и владика који је дијецезан. Ако случајно, доТ>е владика у једно место, де он нвје дијецезан. на прпмер кадби владика Анђелић отишао у Ст. Андрију или владика Стојко- | вић дошао у Нови Сад па отишао у цркву и сдужио I службу, онда се у 1ектенија спомиње и он, али никад 1 није бидо досад да се жупану, кад у једно место у госте до1Је и у цркву оде. у јектенијуиме спомиње: а сад пре кратког времена то се, као што Панчевцу отуд пишу. у Вршцу деспло, кад је тамо велики жупан 5ура Станчић био. Виче се, неможе прота, неможе протосингел бити вдадика докле има архимандрита, а ето у Вршцу завладичише из капута човека, па још немора пи поповске хаљине носити. (Учитељима вршачким изгорела плата). Кад је жупан Станчић у Вршцу био правили су му бакљаду, палиди смоду и кучине, за које је кажу, толико новада потрошено колико би било доста да се учитељима платп станарииа, кој'у им је варош још одмнесеца априла дужна. Сироти учитељи: прече беше да се оно нешто пара, што сиротиња раја доноси у општинску касу. да учитеље своје пдаћа. у смоди запале, да се загушљивим димом њеним пресветли окади. него да се јадници учитељи под миран кров склоне, но их газде, којима немају од куд станарину да пдате, протерују из кућа. као што неочупане гуске голу очупану из једног чопора у други гоне. — Карловци сами имају више вина него читава Чешка краљевина. Тамо се добије годишње једва до 60 000 акова. I — У Самошу у Банату. држаће се годшпњи вашар 19. ' 20. 21 и 22. септ. по старом кадендару. I — Буњевци немају ниједпе књиге на буњевачком језику. него им уче децу из маџарских књига. Буњевци. нарочито они у Суботици. траже сада да се и на њиховом језику школске књиге напишу и то је опет распалило Мат/аре. Само нека свако ко није Мауар мадо по нало себи дође. па ће се онда тек знати колико има Маџара на свету и шта вреде. — Епархијска скупштина дијецезе бачке, сазвана Ј"е за 19. септ. по нашем календару.