Glas naroda

Б1'0Ј 39.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДННА IV

може наредити какве столице да буду, на којима Ке посланици седити, хоЋе ли астал пред њима бити чојом застрвен или не, и каква Ее та чоја бити. Па и ту би се јамачно још заиело, јер ако би сабор наредио, да се пред по манике мете црвена, а пред владике зелена чоја, можда би владике пронашле какве црквене законе, који наређују да пред њима црвена чоја стоји а не за њима. Но не би ни за то трошили речи, што сабору није ништа остављено да сам уређује, нека уређујезаједно са сннодом. Али како се разуме то заједно, кад има нас двојипа. Ја кажем оћу, ти кажеш нећу, па чије Не бити старије? Каже се, па зато треба редати да сабор са синодом у слоги и љубави живи, па Ее се моћи радити, ето је баш ради те слоге и љубави између ■синода и народа синод изабрао ЖивковиНа и Војновића за владике па тако ће и од сад; али слога и љубав то су стваринепостојане. Ео на њима зида кућу, на неску је зидао. На камеиу, на тврдом закону, хоћемо ми да народни сабор зша народни дом. Овако мора бити и никако друкчије, ту нема хоћу и волем или нећу и неволем, Сада лађа ваЉана не чека на ветар, који може дунути или недунути, него иде сама својом вољом, својом снагом, паром коју сама правиНек се зна једаред на чисто шта је чије. За то што је заједница досада и била толики сабори бадава трошише новац и време. Ортак твој нустиће да се завезеш у сто послова, па кад треба на крај да изареш он каже: ја нећу. Џаба ортаклука, кад невреди ништа што ја кажем. Заиста између сабора и синода био је до данас ортаклук, али ка-

кав. Један је ортак богатији, па осим оног штоје уложио у радњу с тобом, он има и на другом месту, па ако ти неИеш више с њиме, мари он, или ако он хоће нешто а ти нећеш, он је познат са судом, њему власт иде на руку и његово јеправо. Сабор је до данас био сиромашнији ортак и државиа власт увек је на руци била оном богатијем. Но то је срамота, да је један народ; јер саборје народ, сиромашиији од својих владика, и ако је било досад, од сад више нетреба дабуде. Није досгојно народа да њему деле као какву милост љубав и сноразумљење. Он би требао нре другом да дели, али и то не. Милостиње нетраже људи и нетреба да је дају људи. Нраво и дужност нек је једнако и просијаку и господару. Де је то законом утемељена, ту мора бити љубави и споразумљења. Боље и оно, што се чује, да је владика Анђелић хтео, да никад више и не буде сабора, бар не би било кривице на сабору а народ би кад би му догрдило, и без сабора свршио с владикама, а овако, кад не буде ништа ко ће бити крив негосабор и шта ће онда народ радити са сабором. Боље и да владике утамане, убију, сабор, него да сам рођени народ то учини. Смрт сабора свога осветио би народ на владикама. У ономе дакле бар, без чега сабору живота нема треба овај да има одрешене руке. Ту нема поиуштања. Најпосле, шта је то дати се плашити: нећемо имати сабора, порушиће све што имамо,нека руше, нису нам они то ни дигли, али требасесетити да је Доситејева кућа трипут горела исваки је пут отац му све леншу назиђивао.

БАЧКА ЕПАРХИЈСКА СКУШИТИНА.

У нрошли четвртак 19. септ. о. г. билајеуН, Саду бачка епархијска скупштина. На скупштини беше 40 чланова. Договора беше о томе како да се уреди енорхијске власти, а то су конзисторија, административан и школски одбор. Иредлози о томе поднешени примЉеии су и упућени сабору. Најглавнији посао скупштински беше да се одреди како да се.наплаћују свештенипи и учитељи. Но рескрииту одређено је било да се ђутуре плаћа све у новцу и штола и бир свештенички. Но иошто се осведочило, да је народу тешко тако плаћати онда је сабор оставио на вољу нојединим општинама да или у новцу или натури плаћају.Енархијске скупштине добиле су налог да саслушају народ, за што је. Скупштине су одредиле одборе који ће ићи по мести и сазнати вољу народа. Но како је међутим комесар Мајтињи овладао то одбори нису могли иишта радити исад је ствар

опет дошла на епархијску скупштину, даовапронађе како ће бити најбоље. На скупштини билоје чланова за то да се бир и штода у рани даје. Лакше је вели се. народу у натури илаПати. Наш народ вели се, док је на гувну он толило и нерачуна, ко има шта да тражн нек дође у вршидби. Док је берба добија се и бадава грожђе. Други иавбдише, да је срамота за свештеника да се успореди са чикоши, кравари и волари, на да заиђе и свађа се са народом јер у Бачкој понино и сремчево, што грожђе продаје једнако је, испод решета, па онда нопииа вика као и џеп му никад као у други л>уди канда пема дна неможеш је насути. Народ се тиме учи само да вара асвештеник да отима. Ако купећи од куће до куће бир свештеник и нијенросјак, али јеџебрак,нећеваљда обући најленшу амантију да иде по прашини; како су обучени они што вршу и веју, тако и он па

Ј

ко<>