Glas naroda

сс ВРОЈ 38.

„Г Л А 0 Н А Р 0 Д А"

ГОДИНА IV.

— На главној овогодишњој скупштини Матичиној изабраи је понобо Браиовачки за иредседника а илади сеиатор Ииша ДилитријевиЕ за подпредседника. — (Еако Немци маме Словенце у своје коло.) У месту Камнику у Сдовенској говорио је парох, Немац, да људи подигну женску иемачку школу: „Видите, досад су ваше Еери училе само словенски, и за то што нису зпале немачки морале су се удавати само за занатлпје и друге људе нижега реда. Али кад науче немачки оне Пе се удавати у боље куЕе него што су у Камнику, бпЕе их у Љубљани и. т. д." Та је беседа пала на пдодну земљу, и поглавице су се скдониле да претворе шкоде у немачке и кад се девојке пауче немачки — онда Еесасвпју страна похитатп све самп барони. гроФови, милионарп по невесте у Камник, те Ее требати мало сокак раширити да имају куд проЕи! (Ужасно убијство). У Кронштату живљаше поштено породица неког Матије чизмара док је овај занат свој радио. Но он сирома ослепп п варош му даваше као солдату 6 новчиЕа на дан. У куЕи овдада прека голотиња и сиротиља. Мати.ја имађаше једног сина, који беше кадфа трговачкп у једном дуЕану у Кронштату. Овај да би грдној невољи својих доскочио иадне у горе злоипочне од свога господара красти ствари п давати их чпвуту у залогу за новце, чивут осети да те ствари пемогу кадфине бити и краТја се ухвати. За ту кра.ђу знала је мати сестра и два брата ка .тФина. Кад су дакле позвани тога ради пред полицију, то их се тако коспе срца, да оду свп иза вароши и старијибратчизмарскпкад®а убије матер. своју сестру од 18 свога брата од14година п самог себе. Слепи отац ништа није знао за крађу ни за то да аегово друштво полиција тражи. Какомуједаклебило кад је чуо тај несреЕан глас. Н калфа трговачки, који је затворен покушавао је у затвору да се убије. — Данас је 18 септ. прошао кнез Милан налађи „Драва" дунавом у Веоград. (Како се покварио свет у Србији) Трипко КречковиЕ беше покуЕар и кочијаш лроте ужичког а сада од како се оженио девојком са миразом постао је и "он некакав дуЕанџија. Једног вечера седио је у каФани Е. ПетковиЕа за једнимасталом с Василијем ЈованчевиЕем абаџиом, па у међусобном разговору упита га овај — Василије — врло тихо: брат Трипко, оЕемо л' заједно у Београд за еспап иЕи? У тај ма Трипку нешто дође те ухвати човека за руку и са н,име се онако пзненада пољуби. Па пошто се пољуби, Трппко повика ведиким гласом, БраЕо! виђесте ли ви да се ја пољуби с Васидијем? Ја са њиме ону двокатну куЕу пазарих; па ти онда новиче дај механџија да се пије п тако се на ту цељ сву ноЕ ппло. Кад је Василије јадни и бедни видио, шта би од њега и његове куЕе веселе, поче говорити кроз плач умуклим гласом: виЕесте ли браЕо шта поштени газда Трипко од мене уради! Може л' то бити, да ми на правди бога, ии крив ни дужан отме иа непоштени начин моје добро без сабљеипушке а зашто за ништа ?! Ово дело дође на суд и овај пресуди да Трипко платц све трошкове; а да Василију куЕа остане као што и јесте његова. Тако се ова ствар сврши, која је не малу грају по Ужици начинпла. ЕЊЖЖЕВНОСТ. — Мита Нешковић учитељ у Земуну позива на претпдату на књигу:" Рад у првом разреду гдавне основне школе." КњигаЕеизнети 10таб.кошта40н.Новцисеша-

љу р. Хасћпаше. Заиста радовати се трзба да се и код нас почињу књиге те врсте писати. Мита НешковиЕ је учнтељ који има и лепу праксу п доста теоретична знањаусвојој струци. Учитељи, и све школе српске нлале оне књижнице пди не ваља да ову књигу узму. Таке су књиге п најнужније за школску књижцицу. Де пма у књижници књига нека ова умножи број, де нема нека буде прва. Прво јој место и припада. — Словенско — немачки речник, који је нацисао А. ЈанежиЕ а поправио и умпожио Ј. Клајнмајир пзашао је из штампе друштва светог Мохора у Љубљани и кошта 2 ф . 20 н. Овај речник ваља да набаве свн учењаци српски нарочито они, који теже за заједппцом свију сдовенских народа. Са тим речником Србин за кратко време може научити Словенски језик а да је то пужно сведочи то што су Словенци од Србаља у мнсгом напреднији нарочито у књпжевности екопомској, па би се од њих дало што научити. Ето сад баш иадаје друштво св. Мохора у Љубљани књигу: „Умнп кметовалец" (Паметан газда), коју је написао најбољи економ међу Словенцпиа, п која Ее у свескама за три године издазити па се помоћу поменута речпика даде из ове књиге и језик научити и многа кориспа наука прибавитн.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. (Седмични извештај Ст. ГеоргијевпЕа. у Пештп 14. 26 септ. 1874). Време што може бити депо. Сви пољсеи радови свршују се најлепше. Довози у ранп јаки Кукурузу, који је на више места веЕ обран, пада цена, јер берба боља испада него што се мислило. Банатски кукуруз заМај, Јуни ночео је са 3. 75—77'/ г а свршује са 3. 62—64. Мађарскн кукуруз по 1000 Цолценти за месеце Новембар до Маја плаЕан је за Пешту 3. 50—3—бб. ц. ц. Шеница за трговину пала је у 1б до 30 новч. 90 Фунти б. 70—85, 8б Фунти 4—80—85. Шенпца за потрошак за септ. п октобар 4—70—75 за пролеЕе б. —1б—17 % ц. ц. за Пешту. Узанц (за потрошак) јечам непродази 2. 60—65 по 72 Бечке Фунте. За саму зоб распитује се живо. Бачка за септ окт. за ђур 2—15—16 за пролеЕе 2. 38—40 а за јуни 2—55 за 50 Фунти бечких. Шенпца бледа и нечиста тешко се продаје и то 30—40 н. јеФтиније. Раж иде слабо 3—40—60 за 80 бечких Фуната. Јечам за рану свињама 2. 30—65 средњи 2. 55—80; најбољи 2,—90—3. 10 за 72 бечке фунте. Кукуруз влашки 4. 33—35; банатскп 4. 37у 2 —42У 2 ц. ц. Маст амерпканска 48 ф ,—48. 50. Пештанска 54—бб с буретом Бечка цента. Сланина амер. лећа 42—43 беч. цен. Шљиве босанске за окт. нов. 19.-50—19.75 српске 1818. 25 у џакови бечка цен.

О Г Л А С. П Д Т Л Ћ/Г на °Р а бе земље и куЕе које кирију носе, може ОЛЈлМ свако У Аустро Угарској н Ердељу но 6'/ г % добити уз одпдату 7% % на 32 године и то од 3000 ф . до једног мидиона — изузимајући за сад развојачену границу. Заједнички (содидарни) зајам неодобрава се. На пдаЕена писма одма се одговара. У Ст. Томашу. 1— ОПШТП ПРОМЕТНИ ЗАВОД.

власник „задгуга за српокт народну штампарилт". — утедник : Панта Поповић.

Српска народна задружна штампарија у Новом Саду 1874. год.