Glas naroda

КРОЈ 42.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

СРПСЕИ НАРОДНИ САБОР.

Ми смо започели да рад саборски иреко седмице у овоме листу саопштавамо. Но пошто лист иаш мора пре недеље готов бити, то рад саборски од петка и суботе нрошле седмице немогосмо саопштити, те Немо сада то надокнадиги. Ире свефа пак морамојош саоиштити и рад конФеренције у прошлој седмици, који је тако реПи најважнији, јер ту се унраво ломила погача. У нрошлом броју споменулисмо, да је изабрано н,их седам, да се са владикама попфају. ј Овај одбор за погодбу имао је састанак с натријархом и владикама (свима осим Грујића и Кенђелца) у уторник на вече. Главни спор врзао се око нитања о дисциплини и уређењу консисторија и митрополитског савета. Бладике су захтевале, да ее сва дисциплииа остави синоду, на против саборски изасланици хтели су да сабор дели дисциплину са синодом. Носле дужег разговора углављено је на послетку, да се остави синоду дисцинлина, која се односи на црквени заит и ред. С тим су се владике задовољиле. Што се тичедруге спорне тачке, није се могло доГш до споразума,јер владике никако не хтедоше нристати на то да им се одрече свако утицање у уређење конзисторија и митрополитског савета, а изасланици саборски не могоше опет нристати на уплив синодски у тим стварима. На послетку изјасне се ови последњи. да ће о тој ствари известити сабор ку конФеренцију па како она реши. Још је и питање о избору владика иотакнуто, но као врло тугаљиво остављено је за друго време. С тим се заврши договор седморице с владикама. Сутра дан у среду пре подне, поднесу седморица у саборској конФеренцији извештај о своме изасланству. Пошто се неки посланици изјаснише да не могу нристати на опредељење дисцинлине онако како су седморица углавила са синодом и да не могу допустити уплив синодски у уређењу консисторије и митроиолитског савета, доренаједаннут Анђелић у конфереицију и рече да га је иатријарх послао да у име његово и у име владика Грујића и Кенђелца изјави да синод не може одстуиити ни од једне тачке свога записника. Ова изјава све је иосланике пренеразила. Изрази. огорчења и гнушања чуше се са свију страна. у мало што не до!)е до коначног раскида. „Је ли можно?" Кад је држан тај други синод?" и друге огорченије речи чуше се са свију страна. Владика Стојковић рече, да он о томе ништа незна, да је он од патријарха дошао овамо у конФеренцију; где је он силазећи се с басамака сусрео се са иакрачким епискоиом, који је патријарху горе ишао, но

да му ништа није нознато о каквом скупу и закључку епископа, који би синоћашњем договору противан био. Поведе се реч о томе шта да се ради. Епископ Стојковић нредлагаше, да сенозову поменути епискони да у конФеренцију дођу и да у њој кажу што имају. Касапиновић предлагаше. да се прекине свако даље коиФерисање, негодасе закаже седница па да сабор ради, „како га Бог учи и народпа свест." Милетић нредложи, да се пре свега одбор седморице лично и званично увери о иатријарховој поруци. То се нрими и конФеренција се разиђе. Седморица оду пре подие у двор. Све владике беху у иатријарховој соби на окуну. Саветоваху се читав сат сами за себе. За тим оде комесар к њима. Иосле тога изиђоше (без Кен1јелца и Грујића) у траиезарију, где их чекаше седморица. Натријарх изјави, да му је жао што је дошло до неспоразумљења, он није тако мислио, он је истина рекао јутрос Анђелићу да не одступа од синодског занисника. али то је рекао само онако у опште, но он пикако ие одстуна од оиог, што је синоћ са седморицом углављено. С том изјавом задовоље се седморица и испоруче је после иодне конФеренцији. Ова изабере стари одбор, који ће коначно иретрести и уредити устројство. Одборје свршио свој посао у четвртак на вече и тако се могла у иетак држати саборска седница. У саборској седници од петка иретресено је устројство саборско до полак и примљено онако како га на другом месту у овом листу доносимо. У овој седници осим многих других поднесака, иитао је патријарха носланик Суботић: како стоји са рачунима Нетра Чарнојевића, кога је сабор за управитеља натријаршеска добра у Даљу поставио, против кога јегодине 1872 комесар Мајтењи истрагу новео и коме је Чарнојевић све рачуие нредао. Иосле је питао, како стоји сада са уиравом тих добара, са уеравом народних Фоидова јер се о томе проиосе гласови, који нису најлепши. Иатријарх је обећао, да ће на ово одговорити. У суботу је довршен претрес саборског устројства. Тај дан беше као обично многих ноднесака. Ова онштина моли ово она оно и т. д. Најважније тога дана беху иитерпелације (питања) иосланика румског Симе Крестића. Он је иитао патријарха како је то, да, кад су калуЈјери манастира Хопова тужили архимандрита Нетровића сабору и овај наредио истрагу, те је конзисторија одузела му управу манастира у оно време кад је епископ Стојког.ић администратор био, да је владика Грујић сам својом влашћу, као што вели архимаидр. Нетровић без конзисторије, дао му да управља