Glas naroda

БРОЈ 42.

више не цепају и да довољно раие имају. При прегледању пчела пред зиму, треба мање народе да здружи, а слабе да рани. Ако их рани течним медом, треба то за рана чинити, да нчеле могу мед замотати, ал' је боље, ко меда у саћу има, јер га може сваки час подметати. Ако немаш, ил' неНеш пчеле медом да подрањујеш, подај јим жутог шећера у мањим комадићима, што сам ја увек до сада с' добрим успехом радио. Зими мора кованџија своје љубимце од свакојаки непријатеља бранити, а исто тако и од јаке зиме и сунчани зрака. У другим топлијим земљема, не треба то чинити, ал' код нас Је презимовање од велике важности. То Кемо добити, ако ичеле у суве коморе ил' пивнице сместимо где неКе зима допрети моћи, кад се наравно нре тога осведочимо, да су свој рад на пољу свршиле и неће више излетати. Време, кад то чинити треба, није увекједнако, .јер зависи од тога, какова је година; тако су н. пр. моје пчеле године 1865. још 4. и 11. децембра пасле. У јакој зими требају пчеле више ране, да могу иотребне топлоте више развијати; жестоки ветрови и олује такођер их узнемирују. Ма да зимско сунце није сувише топло, то ипак често пчеле превари; стојећи, особито зими, ниско на „лету" ударају зраке управо у кошницу, тим пчеле на поље мами, где очично погину, или ако се и врате, а оне доцније од разладе угину Пчеле дакле најбоље зимују у пивницама, коморама или у другим сувим стајама, само ако су тавне. Да буду од мишева, њихови највећи непријатеља осигуране, ваља око њи понамештати мишоловке. Мачке неваља унутра пуштати, јер док је пре миш но кошницама скакао, скакали би сада и миш и мачка, те би тиме пчеле узнемиривали. Ал' и пчелар кад пчелама улази, треба да пази, да вратима не удари, или другог шуштања не нрави, јер то јако пчеле узнемирује. Кад се пролеће нриближује те се пчеле кретати почињу, добро ће бити с' вечера врата отворити, пак их преко целе ноћи отворена оставити, а јутром затворити, да тако ладнији ноћни ваздух нчеле обузме те их запречи, да прерано много младих не замећу, јер би им с' тога требало за рана воде, пак би морале пре на нашу излетити. Добро би било да им се у то доба нешто воде у суду пред „лето" кошнице метне, да због недостатка воде не страдају, те би могле и младе издржавати, и тада им подложени жути шећерјести. Кад настане време, где се већ нема бојати, да би излетеле пчеле могле погинути на снегу ил' на оштром ваздуху, поставе се кошнице тиха сунчана дана на обично место, ако је икако могуће онет

на оно исто, где су и прошле године биле; јер сам опазио, да су пчеле ове године онуда облетале, где су прошле године намештене биле. Еад секошнице намештају, треба да их кованџија очисти и мртве пчеле отклони, да то не морају саме пчеле чинити, јер тиме поред мртвих и живеиострадају. Кад си већконшице сместио. атиметинред њн воде, да не погину онако јошт слабе, воду тражећи. Р. У Хали у Немачкој била је скупштина немачких и аустријских пчелара прошлога месеца. На тој скупштини закључено је да се замоле владеда се донесе закон за обрану ичела, којом је приликом. барон Готшиц, (дакле и барони нестиде се пчеле неговати) изјавио, да је влада аустријска већ сиремила такав закон и дала среским капетанима да га у друштву са вештим нчеларима претресу и своје мишлењевлади поднесу. Беше говора и о томе, како би се учинило да пчеле још вредније буду него што јесу, и доконало се да се то да учинити кад се уклоне сметње у незгодним кошницама, и.ти кад рој јако се расплођала, да се течним медом рани. Кошњице су од сламе понајбол>е, јер су понајјеФтиније Приликом ов8 скупштине беше и издожба пчеда и опрема за неговање истих. Предмета беше до 600. Самих различитих врсти ичела беше до 70. Ту је било малих црних пчела, ту је била мисирска нчеда, која има црвену капицу на глави а беде длаке ио телу, ту је била чела талијанска, којој је стражњи труп угасито црвен, а у краљице ноге као скерлет црвене. Особито је у очи пала тако звана Мединона. Та пчеда нема жаоке а мала је и шарена. Пчеда та живи у Новом Ходанду и становници на особито чудан је начин хватају. Гњиздо је врло тешко наћи, нчеле нак лете као обично и но далеко од гњизда. Становници Новог Холанда ухвате једну пчелу, нрилене јој перце на тело, нусте је да лети а они за њом преко брда и доље, по чести и празнини, ио камену и прашини. Ту се пада и устаје, али опет се за чуцо пчеда из очију не изгуби док их управо д'о гњизда не одведе. На изложби беше кошњица свакојаких врста. Беше једна као чељуст лавовска. Веше их од различне материје. Плетени и неплетени па се могла видети и једна од јагњеде. Осим тога бешеразличита творива што се од пчела добија, различита меда, воска и т д. Ово наводимо укратко, но да нам је могућеми би набавили у сликама и све најбоље снраве и начине, који су ту изнешени за неговање пчела, али де и са оваким листом као што је даиас, мора један човек од својих уста да закида и дугове да