Glas naroda

22

Ја сам по занату човвк зидар. Позове ме један прост човек, да му кућу зидам, Ја се примим посла и почнем по реду са узиђаваљем темељна камена. Дође свештеник и благослови посао, а ја наставим радњу. Домаћин приђе зиду, поплашен и блед као да му се мртвачки сандук прави а не К )ћа. Ја га запитам шта му је а он ми рече: е није добро стао сам близу зида, сен ми је пао баш тамо де ти зидаш, а коме се сеа зазида тај мора на брзо умрети, Још је пре тога, када сам хтео да подужим темељ да буде већи од старе куће, исти се томе ј&ко протввио и хтео се самном посвађати кад сам то против његове воље учинио, доказујући му, да што се у темељу пропусти, то се после поправити не може, но он ми поплашено одговори: та зар пезнаш, да газда, који кућу продужује мора те године умрети, када је продужује. Ја се овоме јако зачудих, но сасвим се пренерази, кад ми спомену узиђивање сена! Та Бог с тобом човече, које још сен узидао. И ту му почех доказивати, да је то немогуће да је лаж исто као и она, да је неки човек ђаволу сен продао, те га је свет од њега као од ђавола бегао, јер би морао пре сунцз продати ђаводу него што се да еен продати. Та докле је светлости, дотле ке и сена бити, и сен не можз ни ко од те а оделити, као што неможе начинити да два пут два није четвр. Но да би га уверио, да се сен заиста неда зазидати, рекнем му: ево ја ћу — НИЈЕ ЗГОРЕГ (Свр Но велика господа и богати људи, неће чесго сами ни новце да примају ни да издају, Од цара још нико није добио новаца, багп из његове руке нико, него од његовог благајника или бар скоро није, јер то би у новина стајало. Тако и издавалац узме једног човека, који ће водити бригу о свему ономе, што се новаца тиче, и тај се човек код новина зове администратор. Посао његов зове се администрација. Требаш ли што, да платиш или што да добијеш тамо иди, администратору. За оглас се треба и платити, шиљи га администратору. Но многи наши људи пошљу оглас, па би ради, да се мало дотера, нацифра, да боље намамљује, а ко, веле, ко то боље уме него уредник. Али де уредник каже, да он неће да има посла с огласи шиљите их на администрацију. Уредник, пише што треба за лист, он одговара за оно што је писано, ако треба зашто у Вац (ариште новинарско.)

мој сен дати узидати. Отанем према сунцу, те ми сен падне баш на зид и заповедим калфи своме да зида преко сена мога. Овај зидај; а сен се сам извлачн испод цигље и екаче горе, Још га запитам, ко му је узидао сен кад је у мраку, како онда не помисли, да ће умрети, кад му нема сена. Не, рекох му, кад ти нестане сена, да ћеш ти умрети, него ни кад си мртав, нећв ти нестати сена, јер зар ниси видео сен од мртваца. Дакле не може се сен зазидати ни мртвом ни живом човеку, него кад се човек зазида онда му нестаде и сена, а ја то нећу, јер да те зазидам и баш кад би хтео ти се неби дао. Зашто пак нестане сена кад се ко затрпа или зазида? За то јер не допире светлост до њега. Да буде сена нужно је двоје, ствар и светлост Ти си ствар а еунце је светлост, па док ја вас двога небој се за сен. Још, сам му напоолетку навео толико примера којима сам продужввао стару кућу и чији је сен падао на зид кад сам темељ зидао и ено хвала Богу, и после десет година сви живи и здрави, Газда ми рече: јеете, кад се човек промисли, тако је, имаш право, а ја велим евима најпре и најпре и најпосле и најпосле учимо се памети А ако вам господине уредниче буде по вољи, ја ћу се и више пута јавити, к&о што сам то једном лане учинио, (Штампаћ«мо, &ко је за то, и рећемо вам хвала, Уредаиштво.) Из подунавља. Ј. К.

II 0В0 ЗНАТИ. гак.) Ту најпре њега за врат. Ако пошљеш што год јуначки написано, што ће да се тресу зидови, кад се стане читати, па замолиш: немојте ме господине уредниче одаги, он ће за тебе одседити, али ако хоћеш кога да испрескачеш па си рад да те зна ко си, те се потпишеш, онда ћеш ти сам кијати, ако нападачу ниси дао доета рена. Но макар казао: ја за ово одговарам молим само да се трукује, а уредник неће, то се не трукује. Уредник има право, што му ко пошље у кошар бацити, подкресати или сасвим преврнути, ако му се изриком не каже: Или овако или никако. Уредник је господар од оног што се пише. Њему на душу мораш оставити, хоће ли ти лист дићи или упропастити. Он је као доктор, коме даш своје рођено дете а Бог му а душа му. Но ако си ти и сам доктор, ако је власник или издавалац сам кадар уредник бити, онда богме можеш му и рећи: мој господине ви сте окренули други лист, а ја ако вам