Glas naroda

28

Њен да купи трудољубиве и вредне пчелиц« умнога знања и рада у народу, у кошницу з&једничког и општег рада, те да после тај умни мед растопи и распошље књигом по народу срнеком, да га медом знања и науке 'зарани и да му жавот заслади и омили, Та сватко зна да је Матица уједно и чувараа аманета Саве Текелије и многих других честитих и племенитих Орба, ■— од којих се аманвта и задужбина небројене умне пчелице на разном цвећу знања и науке по народу разројише, те му користе и уче га,али на зкалост залегоше ее нуз ове вредне и користне пчелице не еамо многи трутови 30/&е и стршеви него баш и еами твор-пацови. Матица је из Пеште где је српетво на издиеању пренееена по жељи и користи народа у Нови Сад и то са дозволом владе, а на оенову евојих правила, која су владом одобрена. У Новоме С&ду, у умном средишту овостраног српстна — истом да ее почео њен рад развијати, истом да је једва сазнала н у позорила изворе и путове, којима да учени мвд знања и наук® збира и по народушири, Али на жалост вво еада јада изненада, мађарски миниетар у Будим-Пешти, поводом поанате клевете — оглашеног Педера НинкоФија — као да је бојаги Матица свој капитал проћердала, — наређује и тера да се Матица из средине српства из Н. Сада сели у Пешту, и то вели — зато што ће у Буд-Нешти моћи боље радити, — заборављајући — да је баш зато, што тамо није готово ништа радила овамо и пресељена. Све друго на страну, али само да се узме у обзир и сравни то, какав је био Летоиис Матице Српске у Пешти, а какав јеуНовом Саду, — пак би се заиста уверило, да Матица у Новом Саду може боље радити и да баш и ради него ли у Буд-Пешти. Та боље је Матицу пренети и у самград Варадин неголи у Пешту, јер и у самом ће Варадину Бошковић и Хаџик и остала браћа боље моки радити него у Пешти, е али што зато мари маџарски министар. Матица управља које са својим које других Фондова главницама у износу од прилике до 400.000 ф. Новац се у Буда-Пешти готово више издавао туђинцима а сада у Новом Саду више Србима зато потребује увек једног благајника са платом 600 ф. и кауцијом до 1200 ф . А овај је благајник био је пре године братКорнел Јовановић. У Новом Саду као неком умном средишту овостраног српства стицао т и настањивао

многи честити брат Србин, који је својиМ умним радом користио не само Н. Саду негои свом ерпству. Али као што то бива у свету тако је и овде бивало, да су чвсто поред поштених људи и по неки ниткови налазили ту зараде — те се и н&етањивали. Није ми намера никога гадитиилицрнити, јер ћ@ ее сваки са својих дела посрамити или прославити, нити пак овог или оног у коју врсту ових људи рачунати, — то нека њихова дела чине. У Новом Саду после покрета беше новинар Медаковић човек по природи и своме раду шпекулант, — који је у устима корист и напредак народа носио, а у истину само тога ради да му што дубље тури руке у џеп те тако је и стало, даје меште обећаног споменика Доситејевог •— купијо себи спахилук. Ђорђе ПапФија који је родом ИзБуковца малена села близу Варадина почео је да изучава правничке науке паК је на полак пута стао па заспао — и мешто адвоката поетао — новинарски шегрт — код Медаковића. Као шегрт и калФа новинарски чинијо је покушаје да се отресе шпекулантства и да постане вредан родољубиви раденик,— и таман постаде новинарски мајстор, а он се на својеји наше зло позна са неком женом и пропадне за народ, јер се телом а по том и умно изнури, пак кад га запиташе заштоистом одпочети правац свога јавног рада напушта, одговорио је речимице: „Ја сам 35 година — толико је ондабио стар радијо за народ — асадахоћу замене да видим хоћу ли умети, ко боље плати ономе ћу радити." Сиромах ПапФија он је свој рад разумевао од дана рођења, а да је узео од дана свога зачећа било би 3 год. и 9 месеци, те да је Фонда могао би као умни богаљ вући подпуну пензију — за 40 год. службе. Тако постаде од Ђоке Поповића-Папфија. А у Н. Саду отвори се Турски конзулат. Нинкофи Педер — као што он у шали једном сам рече кад је МајерФИ-ПапФи онда би ја био Нинкофи Педер, — такође је буковчанин, беше богослов па мешто попе измето се у неког морског новинара, као што се приповеда за паре Маширевић — Шмерлингове бечке камариле — и беше најжешћи противник ерпске народне странке. Са ПапФијом својим сељаком смртно се мрзијо и узајмно грдио. Са тогасвогарадапротивнародне странке стекао је толико, да јв земље купио и обрађивао је а после је продао и у Н. Саду ее овет ваетанијо,