Glas naroda

„Канте се даљег рада" рекох чича Мији „благо је нађено", „Ди га је ?" питашв брзопдетно чика. ,,Па ето вам га пред ногама, те кости што их ту видите, то је благо које ова земља скриваше, друго никакво нећете наки". „па одкуд би онда онај пламен биојел?" „Из тих коетију што вам под ногама леже. Та варалица свећа (1ГгНсМ) постаје из материја (градива) које се у костима налазе, и које се лако саме од свбе уиалити даду. Отуд је она светлост, а не као што ви држасте, да је то знак, где је легло закопаном благу. „Право дати кажем, ја ти неверујем'4 „Но јаћу вас уверити, да је тако. Сутра у вече исти таки пламен, у вашој авлији показаће се 44 .

0 овим се вратисмо. Оутра дан спремио сам, што ми нужно беше да ми покушај за руком испадне, одем

и закопам га у ђубре што лежаше у авлији чика Мијиној. Затим одем код њега, и изазовем га на двориште да изчекивамо кад ће се пламен указати. Не потраја дуго, и блед пламен подиже се над ђубретом. „Но верује тел ми еад?" рекох чича Мији, пошто сам му показао, из чега се пламен породио. Он ме чудновато гледаше. Ја сам се радовао, што ми покушај за руком испаде. „Верујем тисинко" рече најпосле чича Мија, па сад да некажв човек, да та школа ниЈе ђаволско училиште". Од ото доба, није чича Мија вребао више

пламена, а и ако га је опазио, мирно Је поред њега прошао чудеки се, шта све човек у тој школи научити може. Јоца. ОООО^ЈОООО —

И 3

II Р II В Р Е ШТА НАМ ВАЉА РАДИТИ. (ПРАВО ПРЕШТАМПАЊА УЗДРЖАНО.) (Наставак.)

Д Е.

Казао сам да је поправљено тројепољство или слободно газдинство по нас најбоље. Најбоље, што сви чиниоци напредног газдинства нама сасвим мањкају. На прама губеру ваља нам се и протезати. Поправљено тројепољство, или слободно газдииство, састоји се из сљедећега реда. И то годишњом променом: 1. угар. 2. жито или репица, 3. јечам или зоб. 4. кукуруз, кромпир, кудеља. 5. жито, зоб, јечам, лањик. 6. На стрњики кукуруз, на лањикужито. 7. угар. Ко год може избегавати усев на уеев, нарочито сламу на сламу, нек се чува као живе ватре, штовише ђубрета, тимпунији амбарови. Јесење орање мора бити широка бразда, грудваста, тако да и мраз има земљу дробити а не усев. Пролетња пак што ужа и дубља бразда, и земља ситнија, да чешћа рана буде да дуже влага траје, да рани усев сунце неопали, Јесење орање што дуже стоји тим боље, пролетње пак ни часа не сме прочасити. Пролетње сејање најбоље је у вече сејати, а рано дрљати, влачити, или најбоље ваљати; ди је све троје могуће понајбоље. Баћа Мијо, Штево и Гајо, у позднујесвн и поздно пролећвЈ нити има Митров-дана,

нити Благовести јер кад снег огрезне а ветар пропири, окрене мраз или суви ветрови — за рахатлук неће евеци да знају, већ светимНиколом веле: макни и ти веслом, пак ћу и ја помоћи. Јануара у газдинству окром пропуста воде, копања јендека, ранења стоке, надгледања пчела, сече дрва, вучења ђубрета мала је или никаква радња у пољу. Но ипак на јесењвм орању може се посејати јарица жито^ јарнк јечам, јарик раж и ко има доста семена лањик (вику); да га може дочекати и недочекати. Ако је благо време може се под исте усеве орати а и под зоб, гра, кудељу. Јер што поздније јача мрзла, бољи усеви. И позниче кад кад је и најјаче, али тек рани тићи најбрже одлећу. Јануара ваља гавдама претрести и кошеве, и амбаре, и чардаке и котобање; што је укварено на марву, а што је добро за продају, Јануар је најглавнији за марву, које се игра о светом Оави оће Бог ме и о Ђурђеву. Кад га онда дижеш, подигнут га више нећеш. Јануара ваља и сва земљоделска оруђа кола, плугове, дрљаче, ваљке, бране, косе. мотике, сикире, ашове, кошаре, траље, калица, лопате и сва друга претрести, и у ред довести, да кад куцне час рада, не мора Фетеру по помоћ арчати. Емид Чакра,