Glas naroda

ту|*о докаже, да је лудо и да га од тог одучн, аја саи чекао да се јогод наре, «ојн бн боље него ја умео то описати (да на јавност иза$е, јер говоритн не помаже нншта); ади ево до сад још нико није па већ не могу вмше да чекам. Ја вам пишемовако, а ви радм чести наше немојте ово бацити у кошар, већ му дајте места у вашем цеаеном аисту не би ли ее тим путем колко толко тај ррави обичај иекоренио, а ја Бу се трудитн. па Ву сваком исто про-

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. — Недавно био је туреки послаиик код рускога цара и овај му је кад је била реч о подгоричом сукобу, рекао, да Ее по Турску зло бити ако не будне паметнија. — У Шпапији хоће да се Карлисте нзмире и без краља, ади ипак крв се пролева н последшк дана у битци код Адабарачина погинуло је 25 Кардиста, 62 равено амного заробљеио. 0 томе колико је краљевих погинудо, новине не показују, ади ни краљеви нису од гвожћа. БраЕа се дакде узајмице кољу. Дар Александар писао је својеручно кнезу црногорском Никоди, да се ни пошто у рат зеупушта. Кнез и пародпо'лушао га је. — Цар хинески умро је 15 о. м. и сада се тамо буна диже због тога ко ће бити цар. — И младо-Чеси и етаро-Чеси неКе на сабор у Теч, него одговорише писмено, да они не признају сабор бечки но ишту земаљски сабор чешки, — Руски генерал-конзуд Васић у Скадру добио је из Нетрограда заповест, да иде на Цотин.е, да помогнв кнезу Никоди, да умири Црногорце. Дакле ватра још горе ако ако инебукти у пламен. — У Србвјијеново миниетарство ових дана постављено. ЧумиК, КаљевиН и ПироКанац иступидису. — Од пет Турака, воји су осуђени на смрт »бог подгоричког покољз, двоица су побегли из затвора. У Црној Гори зна се, да су испуштени а не побеми, те Ее бити нева ваплета, — Силпа велика господа протестанске вере у Енгдеској и по остадоме свету; владике, губерпагори. па и сами министри писали су Султану, да даде слободу свакој вери и послали су то писмеио по важним људма у Цариград, но ма да се енглески ваступникна двору г адишнном заузимао'да нх иред султалапусте министрп турски то недопустише. Нека виде и тппокровитељи турски, ти Енглези, да Турчин остаје Турчин.

РАЗДИЧНОСТИ. (Најбогатији човек на свету) лшви у Бразилији, име му је Суза Кабрал, зову га дијамантскн краљ. Цело имање његово износн педесет иљада милиона долара. Долар један вреди 2 ф. 10 н. Дакле у нашем новцу има сто десет хиљада мидиона ф. Тиме би могао двадесет пуга нсплатитн аустријски државни дуг. Кад би се смиловао на сирома Гицију мннистра нашег. да му се тодико глава пе пушн, како Ее исплатити дуг државе маџарске, па тек би мубило тако, као ко има двад«сет Форината па једну другоме покдони. Богатство своје стенао је тај човек на дијамантским пољанама. Нре негди удао је своју једаницу кИер Малију за једнога што гради жељевнице у Америци. И овај пије сиромашак према нама али тасту ни близу није доШ80. Он има 6 милиона долара. Њих двоје видило се првнпут на баду у Нернамбуку и заволело се. У сватови беше хиљаду свата. Позив свакоме свату послат је у златној кутијци са зда-

гиедти или датн да чита, хоји год овај лнст не држи.(Лена'хвала на допису, а Јеш лепша на обеВању.Памет се мора и намеВати, што но каку на левак у главу сипати, ако друкчвје не иде. Наш свет Ве радије купнти кап вина, него искру памети. Ада и ако не елуша гевор му, дотужа Ве му, па Вете чути само за то, да те поштено И8грдн, но и то је добит, нек се вамо говори и поред вла може добро седити У.) Један Србин.

Ж & Ж» тном бравом и кључем. Свака кутица кошта 330 ф . а. вр. дакде је само на позив потрошио три стотине тридесет хиљада Форината. ЦвеКе којим жељезница беше пакиКенаи путоджељезнице до куКе девојачке коштало је 110 хиљада Форината а. в. Мираз је девојачки право чудо од богатства. Мати јој је дала 865 најскупоценијих хаљина, дакде за сваки дан по ]едну нову хаљину, само кад буде преступпа година опда Ке сирота моратп иЕи без аљине, осим тога добила је 1840 других дарова. Отац Јој дао преко сто куЕа које у варошима које ван ових покдонио јој је један пароброд и унапред исплатио је за 10 г. матрозе и све што на лађи треба. Најскупоценија јој бешејој нарама на врату искиЕена еами дијаманти. Она вреди двестотине четрдесет и три мидиона ворината. Поља из којих тај богаташ дијаманте вади доносе му на годину чксте хасне 42 милиона Форината. Да једе новце па их за живота не би појео. (Несмете дизати школе.) Сдовени у Туроц Св. Мартину обрате се на народ свој и чешкн и нозову да прилаже да се у Туроц Св. Мартину на место укинуте гимпазије друга нова отвори. За осам дана накупп се толико иоваца кодико требаза гимназију, но министар проеветв недопусти, да се гимназија отвори. (Грмљавина у сред зиме) У Сегедину је 11 о. м. читаву ноК сввало и грмидо, а у Араду је сутра дан грмило и падала киша пљуском. Људи проричу отуда добру годину. А у Загребу н Вараждипу бешв осам дана доцније така олуја као у сред дета. (Иван ШикевиК) парох католички у Мартиванцу узеојесам 15 бројева „Пучког пријатеља" диста за народ у Хрвацкој и поклонио својим сељанима. На тај начнп може нзлазити такав лист. Ако наши свештеници поред жене и деце нису у стању на католичког пароха угдедати се могу наши калуђери вишега реда, а нарочито манастири наши ваљало би да за своје прњаворчане по неколико листова набаве и онако су прааворци најзапуштенији у народу нашем. (Одбор за регулисање (исправљање) Тамиша, Беге и Брзаве), добио је допуштење, да гради жељезницу поред тих вода. Једна пруга иЕе од ђерЕамоша до Тисе, друга од Шага до Панчева а треКа поред воде Брзаве. (Бела застава.) На згради срескога суда у Бјелаку у Корушкој (Еерптен) вио се дне 18 прошлога месеца бео барјак, што је знак да су сви затвори у месту били празни. Од 1850. године то је први пут како ее то десило, али веК се посде по дне морао скинути, (У Боони потурчило ее.) последњих 13 година више него за четир стотине година пре.

0 Г Д А С. ПДШјГ коме треба н» непокретна добра по 6'/'» под најбоу АЈАШ љим условијака, нека св обрати вамо једпом коресподенц-картом на „Општи ирометмиваводу Сеихомишу (8г. Тат&8.)

власнне „задјуга за српоеу народиу штампарнју. " —- уредтшк Панта Поповић.

Српсиа народна задруидав штанперија Новоие Саду 1675 год.