Glas naroda

Зоб је најбоље што раније посејати, и то на јесење орање, ако је у Фебруару ма у које доба, ако је у марту, на ново орање, и то с вечера, на пролетње орање без добре гвоздене дрљаче, и ваљка, није на њиву ни излазити, јер добро дрљање и ваљање више вреди, но најбоље орање. Гагрицу —■ вику — лињак, ваља сејати што раније то боље, што дубље затрпати, што боље повлачити и поваљати. — Јер викаје за коње најбољи гостилник и јеловник, 0 граорицом иде сочиво на пореду, само му треба снажнија земља. Оочиво се сеје за људе и коње, за употребу људи ређе се сеје да крупније буде, за коње што чешће, да више сламе, да више зрна ал ситнијег баци.

Обична (мађарска) детвлина, сеје се на јакој, чиетој земљи, орање мора ситно бити, житном или јечменом плевом помешано, др веном дрљачом дрљано и лаким ваљком поВ8Лз&НО. Исто важи за мак, ђумбир, лан и риљ. Код ови семена нарочито пазити је да што чистије буде, јер дуго у земљи лежи, а коров за поспешно време не пита. Ко је вољан за зоб и вику ђубрити, задњи је час куцнуо, јер после Фебруара може га употребити под кукурузе, проју и угар. 8а кукуруз би му најсавестније препоручиоЕмид Чакра. (Продужиће се.)

ТРГОВИНА И 0БРТНОСТ.

(Недељнп извештај Ст. ГеоргијевиЕа. У Будим-Нешти, 9. Фебруара. 1875.) Цича зима о којој смо одовуд јавиди, раширила се по читавој земљи инарочито јужне провинције у земљи јављају за јаке вејавица, те јеусеве дебео снег нокрио иови еу од зимне напасти сасвим еачувани. Наши економи, немају дакле узрока тужити се на време, и сад ваља само да се нажели, да не наиђу нанрасне магде, него да прелазак из зиме у пролеЕе буде уредан. Радња са раном ишда је и ове недеље, као оно и прошде мадо се прометдо — а цене старе. Промет износи 70.000 Ц. Ц. Термини су цену подигли, за нролеТшу шеницу свршене су погодбе за 4 ф 54—56 по Ц. Ц.

Кукуруз се чвршће држн, банатски за Мај Јуни 3 ф 27 1 • 30 н. Маџарски 3 ф 11—13. н. Ц. Ц. И Зоб се веЕма тражи. Бачка за пролеНе 1 ф 3—4 н. 50 бечких фјн. За нотрошак: Шеница 89 ®ун. 5. ф 25—35, 82 Фун. 4 ф 40—55 н, Раж 78—80 ®ун. 3 ф 50—75. Јечам 3 ф 72 Фун. бечке. Кукуруз банат. 3. 5. н. Ц. Ц. Зоб 1 ф 85-97 У,. Маот 41—44 Фор. бечка цента с буретом. Сланина до 35 ф ван оџака до 42 у оџаку сушена. бечжа цента Шљиве босан. 15 %—10 Српске 137»—14 С е ч. ц.

Б Е Л Е Ш К Б.

— Да жељезвица Пештанско-Земунска нде пр &Јо Ст. Миклоша, Еалоче, Баје Соибора, НовогаСада и Карловаца у Земун сложнлн су се 2 о. м, у Сомбору најимуЕннји људн и трговци да моле владу за то и повивају и оне општине, којих се тиче. да им оомогну. — За занатлијс, којн у Романији (Влашкој) росла траже. У Романнју иду многе занатлије и ванатлнјски момци нарочито из Дустро-Угарске те их се Фолижо намножало, да не могу да добнју радњу па ненмајуКи трошка да се натраг врате, пате се и пропадају немнлнце, То је дало повода занатлијској вадрузи у Букурешту да раднопомене и обавештаја у једноме писмену ово разгласн; 1. Занатлије, које немогу у Романији посла наЕи ово су: рудокопачи, чешљари, пилачи (цизелири,) котарнчари, тикача, садери, рукоделци и свилари, јопч»ри бронзари.

Занати, којих сасвим нема иди их врло мало има, но желитн је да их буде, и који би кад је странац ваљан и нешто хапитала ина, могли му лепу крајцару донети ово су: пилтори, гвоафолије, бронзари, (што праве пеглајзе) бојадичари (фарбари) појасари, ксилограм. 3. Занати код којих ваљани помогачи (кал$е) скоро јамачно могу рачунати да Ее посла добитн ово су: Бронзари, пушкари, стругари (тракслери, чибукџије) бачвари (пинтери), турпијаши, вдатари (кујунџије) сдикари (молери) казанџаје (телекџије), ковачи, бравари (шдосери), лимари, шеширџије (штосвилене шншире праве), тапецирери, (кафтанџије) стодари (тишлери), сајџије вдатари, и поелаотичари (шеЕер лемџије, сахаропласти дулчасти.) — Лпшће од бреза може се за модроце и јастуке на диванема употребити, јер траје 6 до 7 година, само га треба у јесен пре мраза оокупнти и добро осушити.

ОООО^ООО«-