Glas naroda

ерћу на Леониду и његову чету. Ова стоји као станац камен, о који се разбијају таласи дерзијске војске. Тада Ксеркс поведе у бој језгро своје војске, десет хиљада најодабранијих момака, „бееамртну чету' 4 своју. Овеје у залуд. Шпартанци стоје нзпомични као Ита, „Бееамртна чета" мораде устукнути. Тада беснило спопаде Ксеркса. У љутини поеече неколико војвода, и бичем даде напред терати војнике. Ни ово не поможе. Војници се престравише и не смедоше јуришати на Шпартанце. Ту се нађе бездушна издајица Ефијалт, који беше Јелин, те за новце ноћу доведе Перзијанце за леђа Шпартанцвма. Леонида виде да ће погинути, за то отпуети савезнике, да се чувају за бољу прилику. Оедам стотина Теепијанаца од своје воље остадоше, да с њиме заједно погину. Леонида са својим војницима седне, да се мало прихвати, говореКи: „Далеко је док етигнемо на вечеру Плутону".*) Тако је шпартанска чета била опкољена. 0 преда и са етраг Перзијанци, с лева гора Ита, а с десна море. Један Шпартанац рече: „Перзајанаца има тако много, даће од њихових копаља сунце помрчати!" А други одговори: „Ништа не чини, бар кемо се борити у хладу!" Леонида заповеди, да изафу из теснога кланца и да на пољу е Перзијанци мегдан * П.1 у т о п био је бог подземног света. Деонида је тш хтео реКи, да ће погинути.

поделе, У том се укаже и сунце на обзорју и угледа призор, каквога јоште видело није. 0 две стране стотинехиљадаПерзијанаца ау средициглихЗОО Шпартанаца и 700 Теепијанаца. Али је у ових „по сто срца у грудима једним". Крвав бој&к заподене се. Перзијанци падају као снопље. У средљута боја погибе Леонида. Шпартанци плануше гњевом. Као разјарени лавови полете на Перзијанце бранећи мртво тело евога јуначког краља. Крвца потоком тече. Копља секрхају, мачеви ломе. Шпартанци љуто свете Леониду. Али где ке неколико стотина јунака одолети безбројној перзијској силееији? И најјачи мачеви иекрхају се, и најчеличније мишице малакшу. Који Шпартанци не подлегоше мачу перзијском, ти подлегоше умору, те бише посечени. Тако погибе Леонида еа својих триста Шпартанаца. Глас о погибији овој пролети као муњакроз земљу јелинску. И најплашљивије ерце доби храбрости, и најхладније груди раепалише ее одушевљењем. Дух леонидин задахну Јелине, те хиљадама поврвише на бојно поље, да освете термопилске јунаке, да покају Леониду, узор-делију јелинеку. Поеле термопилеке погибије дођоше сјајне победе Јелина ко^ Оалама и Платеје, које спасоше Јеладу. Благодаран народ подиже Леониди и Шпартанцама споменик, на коме писаше: „Иди, путниче, и кажи браћи нашој у Шпарти, да смо овде пали, верни законима отаџбине!..."

»ооо^оооо-

НБКОЛИКО РЕЧИ 0 ИАШИМ ЦРКВЕН0 ШК0ЛСКИМ РАЧУНИМА.

По обећању ево штампамо овде из решкрипта краљевског „кратко наставленије^ за цркзено-школске рачуновође: §. 1. Сваког рачуноводства основ је рачуноводни дневнв^, хако навван журнал, у жоји прим&ња и издавања онкм редом, којнм додаве, једно за другим уводе се. §. 2. Диевник овај један је ручни (Нап(1јоигпа1) ЕОР рачуновођа свагда прн себи носи и уаега свако прилаше и ивдавање одмах без одлегања уводи, а другије благајна (Са8зајоигпа1) хои у благајни под требраввјем схоји ш у који кондем сваке Седмвце све шгојеу хечају њеном примљено еди ивдано, уводи се с навначењем своте и каквоће новада, који се у благајна налазе. §. 3. За главницу и готов новац морају рачуни поеебно, а посебно за наравне проиввуде водити се с'тога и вовросни дневници морају ва свако рачунсводство посебно устроити се. §. 4. Сваки дневник мора садржавати у себи број текуЕи прамања н издавања начевши с' почетком

годнне се 1, пав продужавајуВн редом бројевесведо свршетка всте године. Затим мјесец и дан првмања н издавања; потом нме и презиме онога, који је шта дао или примијо и на последку каквоПу н своту прнмања ииздавања, (Журнала штамааии по пропису може се добитиузадружној штампаријну Н, Саду. У.) §. 5. 0' концем сваког треЕег мјесеца рачуни се свршују и подписанн одрачуново^а подносу се одбору па преглед, којом приликом сумарно у главни записннк уводе се с назначењем текуЕих бројева дневника, којима су тромјесечни {рачуни, свршкли се. §. 6. Рачуни прегледани ако сеододбора заправилне на^у то се од истог одмах као таковн потвр$ују својеручним нодиаснма одборника. У противном случају т. ј. ако није добар рачун потврЈјењв одложи се, док рачуновојје деФвцит не попуне или правилност рачуна својих не докажу, које на даље од 24. сахата не смје се одложити. По напразион истечењу тог рока мора одбор сву ствар дотичном суду и консисторји објавити,