Glas naroda

ВРО .Т 11.

У НОВОМЕ САДУ, 13. МАГТА 1875.

ГОДИНА V.

Издази еваке седмиде на читавом табаку. Претплата, огласи и до писи шаљу се уредпишту „Гл. Народа у Н. Сад.

ГЛАС НАРОДА

Цена је листу: на годииу з Фор. на осам месеци . . 2 н на четир месеца . 1 „ за Србију годишве 4 ,

ЛСТ ЗА НАРВДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

8А ОГЛАОК ПЛАПА СЕ 5 НОВ, ОД ОВАКЕ ВРСТН И 80 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАЕИ ПУТ, ЦЕНЕ ОУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГДАСЕ, ЕОЈН ШТО ЧЕПЖЕ НЛН Т ШТО ВЕВЕИ ОВИМУ НЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛНОТУ.

Н А Ј Б 0 Љ И X Л Е Б.

Цео свет се тужи и јадикује, да је у данашњем времену, због оскудице у новцу и скудоће сваковрсне хране тешко живети; и опет не ће ником на ум да падне, да бар у овом оскјдном времену покуша да штеди. Питаћете: на који начин? Штедња би се могла код многи ивдавања, као: на спиритуозна пика, каву, твј, посластицв и т. д. завести, али смо ради за сада само на видик изнети, да се на самом хлебу грдна свота може заштедети. Годишње се издају милиони за хлеб, пак поред свег тога се најбоље честице шеничног зрна, које добру храну у себи садржавају, у тартањ троше и скоро реаи и» бацају. » Овој се погрешци само тако доскочити може, ако не останемо и даље према науци равнодушни. Пекарство је једно од свију заната, кога се напредак од више столећа није дотакнуо. Ово је и у наЈновије време слављени химичар Либиг посведочио. За доказ свега тога навешкемо следеће: Оно је на сваки начин најбоља храна, која све потребне честице за ваљано питање у правом размеру у себи садржи. — Млеко је, као такова храна, добро познато. И шеница тако исто одговара свима тима условима, само што код последње није тај случај, да су све у њој садржавајуће се честице ваљано измешане као код млека. Бела средина шеничног зрна састоји се већином из штирка, напротив пак на површини исте штирка и испод најгорње љуске, налавеће се честице тако ввана мекиња — садржи у себи питајући лепник или беланце, неколицину соли и масти. Од беле средвне врна меље се брашно, докле се на површини зрна налазећи лепник у мекиње баца. У колико је дакле брашно беље и ситније, у толико је мање питајућег лепника (беланцета) у њему. У мекињама се дакле више од трећине лепњака баца, докле у брашну Једва једна

седмина истога остаје; осим тога има у мекињама пет пута толико соли и трипут толико масти, колико у брашну. У том истом размеру стоји мекиња према брашну и код кукуруза, јечма и т. д. Пошто пак лепник и ФосФорне соли најбољу храну сачињавају, то се дељењем мекиња од брашна, последњем већи део хране одузима. У колико су млинари беље брашно правили, у толико смо се ми навикли бељи хлеб црњем претпостављати, и тиме смо принуђени ону храну, коју у мекињама од себе бацамо, у другим Формама тражити и скупо набављати. Уз ово сејоши то напоменути мора, Д» илх*, I ЈС ихххиијо ј _ Л сатрвеног камена у њему и тим са лакше изопачити да, додавањем других шкодљивих ствари. Толико у смотрењу каквоће. Мешење хлеба с квасцем одузима од истога у коликоћи шест на сто, јер врењем прелази брашно најпре у штирчан шећер, затим у угљевну киселину и алкохол, који у врелој пећи, напиривањем теста, изветре. Од сто Фуната хлеба иду дакле шест Фуната у штету, која штетагодишње хиљадама исноси. Већ у прошлим вековима покушавало је више научењака, да овој мани доскоче, док на послетку не пође за руком американском славном проФесору и Физиологу Силвестру Грехему, да мешење хлеба од прекрупе без квасца — пронађе. Начин мешења овога — по имену изнашаоца названог грехемовог хлеба пренесен је и у Европу, где се од дана на дан све већма распростире. Желети би било, да не будемо ми последњи међу образованим народима, који овај начин мешења хлеба усвајамо. Обично се на овај хлеб чи^та шенична прекрупа употребљава, алиможе се исти и од ражи, кукуруза, јечма и т. д. месити. Прекрупа од чистог опраног жита, чим скорија тим боља —■ замеси се са једном ј трећином окуване изхлађене воде (две литре