Glas naroda

&в да мене велаки жупан, пдкрај толики ка- Пегар Вачи мане гдавом и натегне чупуташа изелица наименовати, а да то тако туру па ее наклокоће, па оставивши чутуру иде, баш сам ономадне чуо од солгабирова, настави даље; који је код мог оца на вечери био. ( Продумће ; С е.)

ШТА ВИБА ПО СВЕТУ, — Руски Цар наредио је да се састану искусии људи, па да изнађу како 6и се дало да се укипе светковање толиких светаца и да се истреби из народа страст за провафаљем. — Мпнистар просвете забранио је неке роианске књиге отачаственице за школу, као оно српску отачаствепицу одВукичевиЕ. Та је забрана изашла баш у оно време, кад су Ромаиски посланици изјавили, да Пе подпомагатп нову владу. — Мвнистар Тиса укипуо је фонд одакле се шпиопи плаИали. — Састанак сабору далматипском, који је први пут одређен за 25. Март, премештен је на 7. мај. — Ради се на томе, да се друкчије уреде епархијске скупштипе, и то но жељи синодовој, Уједно се поговара да Ке и при новом састанку сабора бита комесар Хубер. — У Шпанијиборба трвје. Но један по једап геперал одпада од Доп-Карлоса. То је учинио генерал Еабрера и Дон-Карлос је прогласио да га убију де год га ухвате. — Енглеска владаје изјавила усабору енглеском, да је она позвапа да се изјави за конФеренцију, на којој Ее велике силе решптп, имали Србија и Романија право да склапају трговачке уговоре са страним државама, но да о томе она ништа озбзљно не мисли. — Министар Тиса избран је у Дебрецину једногласно за посланика. — Кнез Оапјеха, земаљскимаршалгалицијски кнезЈаблонски, тајни саветнив, др. Гискра бивши министари грофБорковски, камерер Њ. В. који су уплетени били у процесу 0 ф епхајмовом који је гужен био, да је за мидионе преварио царевипу, и који је 80 хиљада Форината дао на адвокате, те га ови одбранише одагнани су са двора царевог и позвани да захвале на својим званијаиа, јерма данису осуђени опет суцару тодико прљави, да је срамота да у његову кућу долазе. — 10 марта беше министарски савет целокупног министарства, на коме је суделовао и барон Молипари. Договарало се о поднесцима Молинаријевим за Крајину, но Модинари није саслушап и хоЕе да даде оставку, јер од жељезнице крајишке скорим неЕе ништа бити. — 11 о. м. изјавила се вдада у скупштини београдској, да је еасвим јамачна надвеза српских жељезничких пруга на турску и Мађарсду пругу. Скупштина је наредида, да се одмах жељезница гради, — Усљед турског насиља морало је из Херцеговине утеЕи 50 најотменијих Срба. Изгледа да Ее немира бити. — 17. о. м. састали су се чданови митрополитског савета и 18 о. м. чданови апелаторије у Кардовцима. — Министар ТреФор овлашЕен је од. Величанства, да може сазвати сабор карловачки. ~ У четвртак 13 о. м. раснустио јекнез народну скупштипу у Београду за то што сва не може са владом да се слаже. За 4 месеца састаКе се нова скупштина. — У Дубровнику поздравиЕе цара ауетријског арбанашки паша. Кнез Никода неЕе саЕи доле да поздрави цара нити Ее цар иЕи ма Цеткае и то све ради Турске, — Саветник земаљског суда Витман и државни тужидац Ланезан. познати из процеса Офенхајмова, као пријатељи правде и поштења, добили су ордене гвоздене круне треЕега реда.

РА31ИЧН0СТИ. (Жунани су:) ПогледиЕ за жупанију загребачку: 0 гњеслав УтјешеновнЕ за жупапију Вараждинску; Александар пл. Фодроци за жупанлју речку; Лазар ДавидовиЕ за жупанију крнжевачку: Људевнт Рајснер за беловарску; Мирко Кршњавн за вировптичку; ИвапВардијап за пожешку п Јулије БубановиЕ за сремску. (За поджупане наименовани су:) МартинОжегови! за поджупана у Пакрацу. Стеван КовачевиЕ, за поджупапа у ^акову. Иван МдаденовиЕ за поджупапа у Внровитици. Будислав БудисављевиЕ за поджупана у Руми: (Лепа досетка.) Два трговца пењаху се поред колаузбрдо, којим се иде зедепоме вепцу иришком и нађу свпдену мараму, на путу. За н.има је ишао Ирижанин, који је то видио. Кадсу дошли до вепца затеку друга кола иришка. Први Ирижанин рекао је овоме другоме за мараму, и овај приЈје трговцима и запита их јесу ли нашли мараму какву. Трговац, којије мараму подигао, одговори да јесу, но запита Ирижанина, је ли он баш, изгубио мараму. Кад овај рече: јесам, Бога ми, опда трговац извади из другог џепа своју мараму п запита Ирижаг нина је ди то твоја марама? Овај одговорп да јесте и хтеде је узети, а трговац извади другу мараму и каза: а где ја сам ову нашао, а ти си ову изгубио. Други трговац да пукне од смеја, а Ирижанин спусти нос и кола нуз венац у Ириг. (Књига говор цвеЕа) готова је и може се добити код оних, који су у позиву на претпдату означени као скупљачи. РБД ПЈ10ВИДБЕ. ПУТНИЧКИХ ИАРОБРОДА ИЗ НОВ, САДА ОД 12. МАРТА 1875. У Земун и Београд: уторником и петком после 7 сати у јутро. У Тнтел Земун, Београд и Оршаву: уторком и петком око поноЕи. У Пешту: нопедељником и петком у 6 сати у јутро, а недељом, средом четвртком и суботом посде пола 11 сати пре подне. Долазак лађи у Н. Сад: Из Неште уторпиком, четвртком, петком и недељом у 7 сати у јутро, а уторком и петком око поноћи. Из Земуна средом, и суботом у пода 11 сати преподне Из Оршаве: попеделником, п петком око 1 сата у јутро. У Новом Саду 12. марта 1875.

ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ. Оздашњи честнтн гра ^јанин Јован Беквалац ИЗВОлео је мојој шжоди за 5. фр. школеки књига поклонити с којима Ее се служитв они ученвцн, којимародитељи или не могу или неБе књиге да купе. На овом леном дару како ја тако и моји ученици топло му благодаримо. У Ст. Футогу 18. Марта 1875. Коста Шијамки, учитељ.

ВЛАОННК „ЗАДРТГА ЗА 0И10КУ НАРОДНУ ШТАМИАРИЈУ." — УРЕДНИК НаНТВ ЦоПОВИћ. ТИ1ГТГ ТТТШППН11ДШ1«П1^1Г1ГГГЛ1тпги(|||«||||||Г1И1М|| IIIIII I ■«МИ1ШШ»НИМ1МП11ММПИПДПИМИ~И»ТГП1ТГ-1Срлсла пародиа задружнв штаипарија у Новои Саду 1875, год.