Glas naroda

У Чокн 13. иарта. 1875. Ошпгааа Чокањска ижагга је нр 4. године стару цркву. Нашло се људи, жоји су хтеди нову и веЕу начинити. Па кад је општина уговорила са неким зидареи Шмаусо«, да јој овај за извесну своту новада нову цркву начини, — почну неки опет наговарати да се одустане од те намере. Мајстор видеВи трвење и неслогу обејух странакарадио је како је хтео те тако нијени довршена бида, сруши се. Мајстор — Шмаус — разболе се опасно и умре. Сад је црква смештена у шкодскоме стану. Ово заиста жалостап појав. Нити имамо честите и ваљане цркве нити пак школе; Помислите да ли то одговара законима о здрављу, кад се у једну собу

т снрате 50-60 |ака? 1 соба је до 3 $ата дужине и до 2 «&та ширине и висине. Овде је сад реч о новој цркви, Ако буде слоге а и година понесе, онда Ее ваљда и црква начињена бити. Ове годино није општииа добила државне припомоЕи, јер јој ваљда новчана певоља државпа недонушта то чинити, Падамо се да Ее општина начинити и иространију цркву а и школу. Треба за оба света радити. Јер ми у нашој школи још немамо зидних слика, мана, гдоба и т. д. Књижнице шкодске немамо, јер немамо ниФонда. Л.

нфддшетжж* КАКО ЈЕ МИШКА Ј. ПОСТАО ВАРШЦКИ ГОСПОДИН-КОМЕСАР.

Отарији читатељи сећ&ке ее старог немешког доба, али млађи ни појма имати о томе не могу, те за то и наумих из тога доба једно наименовање на јавноет изнети —■ које је истинито — и које сам сам из уста Баћа Бдашка елушао приповедати у његовој кући. Мишка Ј. био је из Бачке, Оела В, од прилично имукних родитеља — па пошто је је јединац у оца био — и пошто је местну <основну школу изучио — отац рад будући радост од њега дочекати, похита што пре и ожени га са Боришком Н. Мишко је био доброкуд, а прилично је о паштио ее радити — но за кратко време омрзне на плуг и дрљачу — и науми орање и сејање слугама предати — а он да се лати овце чувати, — и тако наш Мишка вишеод 2 године чобановао је наравно евоје собствене овце чувајући. Мишка беше у хатару први чобан, његове су овценајбољеи најдебље биле — на њега ни један чобан није смео ударити а како и да сме — кад је Мишкин отац не само богат немеш него јошт и кнез у еелу — код њега је свакидашњи гост Плебанош и Домин —- а ако који ешкут кад и кад позват буде на вечеру други су му сви завидили а онај који се те чаети удоетоио, држао се за најерекнијег у Селу, — а кад је у еело солгабиров долазио — другоме ни за главу отишао неби него управо кнежевској куки тера — а како и да неби кад у селу нико — па ни самог плебаноша газдарица Пана-нени — незна таки гулаш (паприкар 1 ) изредити, као млада, мењечка, Боришка. Сви дакле чобани, између којих је било евакојаких савијали сусеоколо Мишке — и њега еу пазили — њему никада ни једно имањче није Фалило — он је први у потрици био аему еуда није било — а ко како и да буде, кад је он једно немеш а друго кнежев син — који се дакле њега чобан држао, тај никада

на паре потрице длатио ниј@ ■— шта више ако га је ко тужио — еам је награисао јер по суду обштинском јошт је тужитељ свагди окривљен био, 1842 Године о јесени, када чобани тако звану редничад кољу, и Мишка по адету и своме рувету закоље једно трзањче и на вечеру позове неколико евојих добрих пајташа. Нок била је тија а месечина као дан, паприкаш је у бакрачу крккао, а они су се разговарали и шаде збијали, па кадје паприкаш готов био, поеедају бракаоколо бакрача и стану кусати. Чутуре наравно да нису ®алиле. По дужем разговору најетаријиПетер Балог-бачи, наведе како ке сад скоро бити вармецка рештаурација, и како му је жао., ако вармецки комесар, Н. Н. елужбу изгуби јер тај вели добри господин много га јепута из невоље и за багателу избавио, може вели сад какав новајлија доки паондатешко нама, него настави даље, знаш шта Мишка брате, ја миелим да би и ти могао бити комесарур, ти си Немеш, знаш добро пиеати и читати, имаш лепу сермију, отац ти је кнев, имаш доста пријатеља а Немеши бочкороши у опанци сви ке за тебе гласати. Ја сам отоме век давно мислио, а нисам имао прилике дати таки саобштим, сад дакле чини како знаш, ал ја велим ако ти мвне лудог Балог Петера послушаш, да некеш нимало Фалити, па шта кошта, кошта, то кеш ти све за неколико меееци накнадити јер видиш наш комесар дошао је реки и го, и бос, ни пинкла на пуклу (ни завежљаја, на леђи) а сада, сада по моме простом рачуну исти је купио у От. Т. 100 лонаца земље, а тако држимда и готовине до десетак иљада има. На ову понуду Мишка се смевзио и Петер Бачију приметио, да ее комееари не бирају него их велики жудан именује па када тако иде како можеш Петер Бачи мисдити