Glas naroda

109

Ва хим је говорено о штети од гусенице ш ка10 ее помаже од њих; како се требе, дое су у гњездима, а како кад измиде и како се хватају њихови дептвроБИ; како се браии од бубе шљиваре или коквце, од црва у воБкама, од вашица, зољева, мрава, пужиЕа, гљисте. Ту је говорено и о кориети оне животиње, хоја се бубом и црвом оним храни, 0 кртмни, јежу, штакарима, слепим мишевима, аособито о некој крупнијој, и нарочито ситној тици, од хакве је годеме користи нам, пакако је пазитии мамити ваља, и гњезда за њих држати, а зими на ведиком снегу и прихрањивати. Говорено је о друштвима деце оеобито школске за треблење шкодљиве бубе и црва и за чување те ситне тице, најпосле о сористи н штети иорка и врапца, о штети, што је веБа животиња чини живина пацов, зец и стока, и како се сачува. По томе казивано је о користи и потреби поткресивања воћака. шта се ту, кад и како подсецати има; наведена су главна правила о полкресивању на род, а на снагу, о изво^ењу ваљане круне, о терању грана у ширину ил виеину, о поправљању неправилних круна, хао и о томе: које воБке не подносе подсецања, најпосле: чим се икако се сече, а како не ваља. За тим је говорено о бодестима у воћака на корену, кори, деблу, гранама, листу и на плоду, ту еу наведене многе болеети, њихови узроцв и начини, како се лече. Најпосле о ранама иза леда, олујине, снега и како се видају, и шта добре и веште газде чине. После је казивано: како вештаци натерују род неродним воБкама, ако је крива земља ил место, суша ил киша, сувишна једрина, насад, врста воЕке, ако болести, нечистоБа, непоткрееивање, и друго, како савијају гране, подвевују гранчице, одиру кајиш коре, посеку по неку грану на деблу ил у корену, одломе ил заврну, мл каламе да оживе кл у цвету пресаде; како не дају да прероди и како подмлађују; како натерују да буде плод крупнији и гигски. и шта раде да воће пре узре. За тим је говорено о патуцама и чардаклијама шта су, како се ивводе, поткресују, негују, и да је од ових још много веБа корист, него од обичних вобака, ал треба више вештине, да ових род имају газде у својој власти, јер их могу заклонити од одујине, леда, снега, мраза, а ако треба и од сувишне кише и жеге.

По томв је говорено о берби воћној: кад ваља и како брати и трести и волико је грдна штета од млаћења којом се убије плод и осакате дрва на више година. Онда је Јоворено о држању воБа: како се пребира, слаже и даље носи и шаље; како се држи у подруму, у јами, у земљи, у сандуцима, и како се начини да вимње воће пре угњи. За тим је говорено о спреми воћа за оставу, о еушењу воћа и кувању пекмеза, о начинима сушења и најзгоднкјим пећима и изнешени су рачуни о томе, н то о сушењу шљива и трешања, без коштице и прунела, о сушењу јабука и крушака, кајсија и бресака и о трговини с овим воћем; о кувању пекиеза чистих и поменшних, и држању истнх, о прављењу вина и еправамаза ово и рачуну тои, о прављењу сирћета, пециву ракије, правлењу других врста слатка, ликера ш капљивих вина одкрушака и о користи отуда; ту су хваљени Французи која за евоја сува воћа милнјоне узнмљу, и да Бе онај нас највећма обогатити, ео нае научнвоће што боље ва трговину спремити. На послетку говорено је о трговнни нашој, како изво$ачи неће ни да преберу, па да боље продају, него оним неваљалим сами и свом добром воћу цену покваре; како не пазе ни пијаца, него продају у најгоре доба, а кад би најбоље продати могли, онда ни једнога конада у својим шакама немају; како у прекупаца наших тек воће пропада, јер неће да га чувају него угрувају јошвећма него изворачи, те много мора да баце, и то саевим на 9убре н у мутну воду које биседало употребитина сирће и друго.Ту су избројанаи најбољаместа за продају, иначини, како се воћепродаје, пакје хваљенахаузирска продаја, иказано: како би се код куће боље продати могло кад би бар једне добро удешене канцеларије било где би се сваки својим воћем што га на продају има првјавити, а по потреби и предујма што на њега добити могао. Наведено је, како је и код нас лепа прилика за ту трговину, јер око 20 варошица етоје везаних највише воденим ва воће најлепшим друмовима, а све 20 од неколико сата растојања, те како би се најлепша трговина дала отворити, и док се отвори, да ће ова нас највећма обогатити. Предавање је трајало 2 '/„ сата.

из ПРИВРЕДЕ. ШТА НАМ ВАЉА РАДИТИ. (пРАВО ПРВШТАМПАЊА У8ДРЖАН0.) Марта месеца обично сеје се". јарица, зоб повдачени, а по најбоље поваљани. Зашто јвчам, лињак (вика) сочиво, детелина. на окопавини а не на стрмаики? Сви ови усеви ваља да су на окопавини Што у окопавини преостаје биљнога Посејани, дубоко узорани добро подрљани и ђубрета, даље што је земља снажнија и чис~-