Glas naroda

125

ских сточарских н других, гдеје све по 1 проФесор довољан, боје би сву земљу обогатиле и оне просјаке спаијама начнниле, влада може најбоље наредати практичне течајеве у сваком крају вемље, и предмет овај да се својски изради на свима препарандијама и богосдовнјама, а не би се осрамотиде овнк ни високоучене реали и гимназије. Она може дати и највеБе награде, и најбоље обвезати свештенство и учитеље на суделовање и свуда завестн епштинске воБаре и среске и окружне надзорнике, па онда Бе бити насад друмова игра. А влада има и других сретстава, та у ње су све памети, сви новци и сва скага, па свет да преобр&зи. Сви најискуснијв људи стоје јој на расположењу и радо Бе ва ову арекорисну ствар све чинити, само да је и у владе озбиљне воље, па не Еалити ни чега, што хреба ва извршење. Нека најпосле употребн и силу, па сви Бе јој благодарити, као они примери у Баварекој и по другим крајевима. Том приликом наведено је како влада може и помоБу војнмка еву земљу насадити, а само с неколико дана овога племенитога рада у години, *оји не може бити на понижење чина. Још више може помоБу заточеника, које све може прееидити, да науче све шта око воћака треба, само с овима може за неколико година напуннти сву земљу оног среза ил округа воћЕама, па бз нм могла нешто и казне одпустити и нешто заслуге дати и у штедионице за њих до исласка из апса етавити. Том пршшком је речено како су државни расадници од преголеме важности, па да се дижу и из њих дају евима младице на поклон, под условом, ако не одрже, да плате. Али ових државних још нема, сам једин стоји књажески у Топчидеру. Ови расадници треба да буду данас једно од првих питања државних, и ко их тим учини, начиниБе државу веБу и снажнију него икојом војском. А влада, која има снагу има и дужност. да јб употреби на корист своју и својих и прво еу позване ФинанциЈске влаети, које данке наређују да народ и у производњи подвгну, у томе је мудрост, а измашљањем титула од данака, где се снагом овако до ижице до$е није поможено. Турци су се тим упропастили. Ал и судске и црквене власти дужне су припомоБи. Глад и голотиња је грешник и злочинац, овипуне ланце и апсане зацело не на дику судских ни црквених власти, кој"их је задаБа, ствар тако удешавати, да оних нестаје. И овом ј 'е

прнликом опет наведено, да није узрок сиротињв лењост народа, него незнање, а незнању умнога тела као што је држава није крива трупина, која свуда представља вољну масу него је крива глава и срце који представљају свест и ум и вољу и то су осим антелвгенције још и све власти. Нека дакле навале и то прво на најсиромашније општине да се ове што грцаЈ'у нрво помогну и дигну, јер као што је срамотаза домаБег старешнну, кад му чељад иду гола и гладна, & није хвале ни општинсвим старешинама кад општине пропадају од сиротиње, тако ниЈ 'е дике ни ва среске ни окружне влаети, кад им народ сиротује, а може се обогатити, па не може ни земаљским владама славе бити, жад народ пропада од сиротмње та онде је у оном цвету од наЈ 'ученијих мужева скупљено и внања и искуства што год га има на свету, ла за што да трпе снромаштво. Најпосле наведене су и сметње код саме владе, а то су неудесне наредбе и немарно чиновништво, кад стручњаци практичне и најизвршљивије наредбе начине онда ваља и гвоздена рука, да их изведе. Живе наредбе, жива дела, жив чиновник је живац у држави, а лењ је труо чир. Па онога чиновника ко помогне храну људску множети , ваља као највеБега добротвора назити и понагатв и адресе влади за њега подносити да га диже, и пре тима него војсково^ама, за победу душмана споменаке дизати, јер су глад и голотиња и болести највеБи душмани и победа над овим најсветија од победа. На завршетку предавања наведен је и пример од властних старепшна, који је у великом што у малом домаћи честити старешина, један од најјачих побуда за чиновништво. Где се началници, и велики жупани покажу да воле воБе, ту Бе сва чиновници заволети, и више њима за љубав изводнти, и где буду господари од земаља пролазили земље да виде и воБке, ту Бе ницати воБка безкраја,као ичаровном силом иза свака погледа милијони воБака стварати. Предавач је закључио говор с тим да је уверио све, да је воБка најблагословенији од свију расада, и да је треба сваки где год ко места има да диже, па да се не само одбије сиротиња и болештина и невоља, него отворе златни иввори хране и здравља и благостања народњега, а тнм још лепше развије и понос н честитост народа.

Б Е Л Е Ш К Е.

Кућевно средство за ране. У једну чашу бунарске воде, растопи сетолико соли колико се само растопити може, па онда, колико те води има, толико

снрБета додати треба, дакле пола воде а пола сирБета. Ова се смеса при употребљену мало угреје, пак се онда ланенакрпица у њу замочи и мете нарану,