Glas naroda

Еад је у лето јака омара, онда кажемо обично, биће кише; то што ми као што рекох, знамо из искуства, збива се овако: Пара се у ваздуху претвара у воду, иснуштајући из себе топлоту, и људи онда мисле да сунце јаче пече но обично С тога је лети похладно у земљама где има много воде, јер туда вода много испарава и односи са собом топлоту, али је опет у зиму топлије но кад не би било воде, јер се водена пара претвара у воду, и отпушта топлоту коју је држала у себи. То пак има врло велики уплив на време, уплив, који се да напред прорачуиати. За пример навешЕамо Лондон и Берлин. Положај те две варогш таки је, да би у њима и летња топлота и зимња хладноћа морале бити једнаке. Али како је Ипглеска острво у сред мора, дакле грдно много воде има око себе, те према томе и вода око Лондона испарава много више, онда је тамо лето хладније; а почем кише и магле опет због воде бивају чешће, то је и зима далеко блажија но у Верлину, око кога тога свега нема. Још мало па ћемо видети, како су подобне околности од највећега уплива на деле земље, те оне према томе против правила, имају често похладно лето а топлу зиму. IX. Закони времена и њихово реметење. Еад погледамо на природне појаве у ваздуху у опште и у великоме размеру, то се они дају напред израчунати, и заиста, може се с поузданошћу предсказати време за велике пределе. Шта више има земаља, у којима време није непостојано, већ се мења у одређено време и по одререним правилама. У земљама око полутара, где је сунчана топлота врло велика, за време тамошњега лета влада неописана велика врућина, ветра никако нема и сухотаје необична. Врућину узрокује сунце, ветра нема јер се ваздух загрева и пење на више, а сухота долази отудаштосесвавода у ваздуху великом топлотом претвори пару. Тамо траје овако време редовно дотле, док зима не наступи, премда тамошња зима никад Јобом не доноси мраз, јер и тада сунчани зраци падају на земљу готово управно. Али с тога, што сунце зими не загрева земљу баш сасвим онако јако као и лети, ваздух не задржава своју првашњу тоњтоту, а с обрта долазећи хладнији ваздух чини, те се водена пара претвара у воду, и зима се тамо састоји сва у томе, што пада дуга непрекидна киша. Отуда су правила времена доста стална у топлијим пределима, и промене времена небивају изненада као кад нас. У тамошњем јелету врућина, тишина и

0 НЕПРИЈАТЕЉИМА У01 Нема те радње, која би толико зависила од природе и појава природних, као земљорадња. Еад зем^оделац своју њнву како ваља обради и у земљу

сухота, и у тамошњој зими источни ветар, олује и непрестана виша. — Еад киша престане, за неколико дана ето опет лета, земља цвета на ново и доноси плодове. Ово важи само за пределе који су око полутара. Што даље одатле идемо обртима, тим бива различније лето од зиме,дужина дана и ноћи, топлота од хладноће, а с тим и стање ваздуха. или време. Да погледамо пределе у којима ми живимо, и у којима је време већ доста неправилно, и да видимо изближе узроке тим неправилностима. Ми живимо готово у средипи између северног обрта и полутара земљиног. Еао што смо казали, од обрта вечито струји хладан ветар, дакле северац; а горе у ваздуху струји од полутара тоиал ветар, дакле југ. Обртањем земље око своје осовине северац постаје североисточан, а горњи т. ј. југ, постаје југозападан. Североисток долази из хладних предела, дакле нема у себи паре водене; кад дакле дува североисток или устока, онда имамо ведро небо, сунце греје, али само немамо топлоте. Ако нас тај ветар посети у зиму, он чам доноси сув мраз; тада сунце дању дивно сија, ноћу звезде дивно светлуцају, али нам се поред све те дивоте смрзава дах из уста. То је оиај ветар, што чешће дува првих пролетњих дана, када при свој сунчевој јасноћи опет осетну хладноћу имамо. То је сасвим ириродно. Ветар дува од севернога обрта, где се снег и лед тек почиње топити упливом сунчане топлоте, која тада не може и ваздух да загреје. Тако би време ваљало да је лравилно код нас; али горњи топлији ваздух као што већ знамо, струји од полутара обрту, а ми живимо управ у пределу, у ком се топлији вазлух на ниже спушта и продире ухладни, и у великим иросгоријама додира површину земљину, те тако узрокује топле ваздушне струје, које се мењају с хладнима. Штосенаполутарузбиваједно преко другог, то код нас бива једно поред другог. Тамо јури хладна струја доле а топла горе; али се у нашим пределима сусрећу обе ове ваздушне струје у близини површине земне, боре се меЈју собом, гледају да потисну једна другу, јуре се и гањају тамо и овамо преко разних предела, и на тај начии доносе собом најразличније време, на жалост и тугу свима што списују календаре с предсказивањима времена, отежавајући у исти мах и само научно испитивање. У идућем чланку идемо да видимо, у колико је ово стање и положај нашега предела узрок, те је време код нас тако промењљиво.

А И КАКО СЕ ТАМАНЕ ? семе баци мисли, да је све учинио, што му јеувласти. С тим је крај целој вештини његовој; оће ли родити или не то он на Вожју вољу оставити мора.