Glas naroda

Ш Т А В И В А П 0 С В Е Т У. — 1 у Швајдарсксј је уведен грађански бракпред оиштиневим ногдаваром ж без свештениЕа. Сав народ јо позван да о томе своју реч рекне и 210. 000 рекоше да хоЕе гра^анеки брак а 203.000 да неКе и тако остаде како нрви рекоше. — Још један сукоб између Турске и Црне-Горе ни утишао се није а веЕ се други диже. ЛаЈји што ју је руски Дар поклонио кнезу Црногорскон допусте из Цариграда да по туроким водама одплови у Црну-Гору. Еапетан на ларици, Црногорад, встакне на лађи црногорски барјав. Валија свадарски заиште да се барјак скине и попрети да Ее иначе нудати на лађ у. Жз Цариграда доТје заповест да се лаЈја пронустн, ако се капетан обв-же да ни на Рједи неКе уздиЕи дрногорсжи барјак. Река је вода црногорсса и капетан не хтеде Турцима по вољи учинити него заиште од кнеза уиутство и стави се под заштиту руског конзула. Због тог малог догаЈјаја, али из кога истиче да Турсва не признаје, да је Црна-Гора еам свој господар, него јој забравује дизати авоје заставе као нама Санари, може лако до огбиљни заплета доНи — Ла хрватском сабору рекао је иоеданик Маканец бану, да је бан тако слаб, да је дотле дотерао, да није ништа другонего чиновник маџареке владе, и да министар хрватски у Пешти је лутка у рукама маџарских министара.

РАЗЛИЧНОСТН. (Несрећа са непажње и незнањаЈ. Из Црне Баре пише нам г. Васа ВујиН економ ово: „Недавно оде мати једна са својим сином на овдашње језеро, тако звано Вир на коли, да онере два руна вуне; а син јој да опере зелена кола. Оперу и мати вуву и он кола и истера их на брег, но не допадне му се како је оарао, окрено натраг и утера коње с коли заједно у Вир, наи^е на незгодно место и коњи одма запливају. Он се поплаши, јер незнаде пливати. скочи преко лотре у водуиод страудави се- Тужна је мати за н>им око воде лелекала и за њим Ее кукати до гроба; јер је Милан био од својих 22 године. Изваде га. Ери опелу покојниковом говорио је свеЕеник Петар МаринковиЕ жалосно елово, на које су се сви скупљени заплакати морали. ЈГака му црна земљица; (Ово је доказ, да треба човек да се учи свачему поштеном, што му ма кад користити може. За што, да момак од 22 године незна пливати. То незнаље ето главом плати, а тако често бива и са другог. Школе наше треба и за то да се побрину, али шта Еемо кад се бежи од школе. У.) (Наша браћа Хрвати.) У осечком листу „Драва" читамоово: „У понедељак у вече будем с неколико својнх познаника у Еерновој гостионици у дољној вароши, и ту сам се са својимдруштвом мирно забављао. У истој гостиониди беху и два дољноварошка (католичка) капелана Пиитер иАнаковиЕ, први јако угрејан. Са овима беше неколико чиновника. Ни јаниико из мога друштва недаде ни најмаљег повода, а г. капелан поче показујуЕи на мене и на моједруштво Србе и ерпеки народ нај аднијим речма ружити. Да би сваку кавгу избегао, оетао сам ја поред свега тога миран, и тек кад је г. капелан с нретвБОМ дошао мени и пееницу ми под нос метуо, гурно сам га да се од љега одбраним, изашао сам по томе из те гоетионице и отишао у другу, де сам свога пргоатеља младога Т.Ка Затекао. Али и ту неостадох дуго на миру. После четврт часа дође кааелан АнаковиЕ са евојим друштвом и још е врата повика: „БраЕо, ево нашди смо кога тражимо" , наручише по томе „хрватсвога вина" и АнаковиЕ је чешЕе викао претеЕи, „да нико жив неКе из собе изаЕи." Мој друг слутеКи, да то неКе

на добро изаЕи, уетаде да иде, али му АнаковиЕ и друштво му недадопхе, тек кад.је он показао да у аега шаде нема, пустише га, да се тим жешЕе на мене баце, јер кад сам и ја куЕи пошао, скочи АнаковиК, забрави врата и попрети још једаред „Ову собу неКе нико зкив оставити," те ми на силу норе пута пречити. Ео зна на што би напослетку изашло, да у онај мах, када сам ја врата обио, није млади Т. довео полицију. ИзнашајуКи пред свет владање оних, који су позвани, да проаоведају слово божије, примеКујем да сам се веК тужио еуду у Осеку на јавно насиље. У Осеку 14. маја 1875. Андрија Симоновић, (Избор пароха у Пешти) обављен је 18. о. м. Темишварскц Јакон ЈевриЕ добио је 13 гдаеова, катихета гимназије новосадске ЕостиЕ 11, МодовиЕ парох Ерчедански а сада администратор парохије Пештанске 4 а парох ЈанковиК из Идока 2 гдаеа. Сада оетаје конзисторији да од прве троице наименује једнога. (Избори посланика.) Доловачки капедан БолгариЕизабран је на место пок. МандровиКа на карловачки еабор, ЛукаПетровиК и Пера СлепзевиЕ из Еарловда на место БакиЕа и Јована БошковлКа. (Како стоје народи У Угарској.) По званичном рачуну има Маџара 5.538.000 4.874.000 Славена, 3.484.000 Романа 1-700.000 Немаца, дакде евега 10.058.000 скоро још толико колико Маџара а ни еабору није ни десети послакик не маџарски. (Како су погубљена два Турчина) која су осу^ена збогподгоричког покоља на смрт, о томе пишу из Скадра ово: 30. априла баш у поноЕ дође војска пред тамницу и подели сена, двоЈе. Једни узму оне, које Ее у Цариград на вечиту робију водити, а други узму оне, које Ее погубити. Овима последњима речено је, да их хоЕе у другу тавницу да преместе. Но кад изађу иза вароши, војска се заустави и обесе их, а ујтру предаду се мртве дешине сродницима, да их по закону саране. Дакле толико важи суд у Турској, да се и сами Турци крију кад извршују иресуду. Војска се плашила крвне освете, јерде 900 људи погинуло је за ову годину из крвне освете. (Нова мера) почеЕе од 1. јануара 1876 г. У Срему је наређено да свака општина мора имати нове мере. Одређене су и влаети, које Ке пазити, да се мери на нове мере. Те власти седиЕе у Илоку, Шиду, Руми, Иригу, и ЧеревиКу. (Народно друштво жена.) У Љубљани има више немачких и немшкутарских трговаца, то јест такових, који се или из Не-. мачке у Љубљану ради добитка доселише, или пак који су ро* ђени Словенци, а држе се за Немце, то јест прави словенски Шарењаци. Ти се људи, веле „Новице", у свакој пригоди показују непријатељи и издајице словенскога народа; тога ради основало се друштво народиих жена намером, да наведу пук, нека купује потребите ствари, не код немачких и немшкутарских трговаца, него једино код својих народних. То је право, јер као што нас хришКаиска љубав учи, да свакога на свету љубимо и добро му чинимо, исто тако нам веди, да нам мора бити први свој и пријатељ, а за њим туђин и непријатељ.

Из места, где немамо скупљача, добили смо претилату од свију досадашњих претплатника. Молимо дакле и г. скупљаче да се пожуре са скупљањем. Ако би баш по некоји досадањп претплатник хтео да га до летине пречекамо, шта знамо, ако Бог да, лето није далеко, учинићемо и то, самонек нам се ј'ави.

ВЈАСНИК „ЗАДРУГА ЗА СРПСКУ НАРОДНУ ИГГАМПАГИЈУ." — УРКДНИК НиИТ« ПоМОВИћ.

Српска пародна задружна штампарија у Новом Саду 1875.