Glas naroda

189

ДОПИСИ „ГЛАСУ НАРОДА."

Ј. Иа Подунавља 4. Јунија 1875. Место наше Белегиш, до■цека и прослави редку и овде у пределу нашем невиђену светЗовину, да ће се ње и најмање белегижко дете, које само памтити може, целог свог живота сеЕати и своме потомству нриповедати. Повод овој светковини био је овај. Црква Белегишка, којој има 18 година како је напуштена, на ново је освеЕена. Службу божију служио је горњо-карловачки епископ ТеоФан ЖивковиЕ. Господин владика по евршетку службе божвје изговорио је влово, какво је само он кадар реКи. Сви ми рекосмо: Такав иам треба владика. Када му благодарисмо на науци и обећасмо да Немо се по њој владати зарадова се он, те нам из свег срца зажели: Живили белегишани и среЕни били, а ми му жељу вратисмо истом жељом и уверењем, да га Белегиш и околина никада заборавити неЕе. Чујемо да је при повратку своме наш мили гост сврнуо у Сасе. Ту за литијом ишао и народ при крају службе у цркви ноздравио и поучио. Беседа се и овде народу тако допала да је после свете службе божије сав листом поврвео пароховој куЕи, де је владика одсео, руку му целивао и на походу усрдно благодарио ■ До обеду искупи се младеж сеоска да и она види вдадику српскога, целива му десницу и одигра у весељу пред њим више пута лепо коло српско. Ми Белегишани који видесмо славу своју а чусмо иза ону у Сасама, који видесмо и чусмо како је г. епископ весео и задовољан био, сами себе питамо: Зажто наши архипастири по

који пут у свој народ неизлазе и не поуче га. Они би доиста тиме учиниди себи задовољство и народу радост, ашто је најважније цркви би нашој православној важност и веВе поштовање од својнх једноверних а и од друге вере задобили. Мудром је доста. Војка 8. јуна 1875. По лепом обичају српском свака црква има славу своју. Тако и наша слави светога Николу (летњег) Више је година протекло како уз славу црквену и славе народње не беше. Ове године хтедоше тутори да црква слави, како би је народ даровао, али овдашњи г. парох то недопусти, Јамачно чува пастир стадо да се не потроши даривајуЕи свету цркву своју. 0 духовима ношена је литија на рану. У повратку свраЕадо се с барјаци у поједине куЕе. Попа је за то добно 16 јагањаца. Он Ее јамачно славити, а црква нек плаче. Дарови што се њему чине не убијају народ него они што се цркви дају. Та ваљда смо толико зарадили да можемо у неколико година једанпут братски се провеселити о слави црквеној и даривати свету матер своју Али отац само себи граби. Још Еу вам дописати како од шале крвава збнља постаје. Овдашњи арендатор опклади се са трговцем за пет Форината колико Ее једно јагње тешко бити, но пре него што се јагње закоље и измери, они се посвађају, потуку, искрваве и све аљине на себи подеру и још би већег зла бидо да их неразвадише. Арендатор бн добио опкладу и трговац боље да му је дао, него што је на јед још толико попио.

аафджшет&к.

НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ. Сељани оженилк калуђера. (Свршетак.)

Милош (промисли). Вала, оче! кад ме Вог обдарио са два сина, ево ти обећавамједнога, и то Димитрија, хао што ми ти велиш, од јутрос нека је Божији и твој! Кад Димитрије подрасте, отац га пошаље у манастир на науку, а кад узрасте до 22 године своје, он се :;акалуђери под именом „Дионисије". Милош сад накани Јована женити; испроси му девојку, уговори едадбу, окупи сватове и доведоше је. Ко је могао описати радост његова оца Милоша кад једочекаода види прво и последње весеље од свога срца ? а к томе, да му други син калуђер Дионисије под одеждом и хамилавком свога брата венча? Но каже се: „где је «реће ту има и несреИе, а где је радости можебитии жалости", као што се ово обоје у Милошевој кући догодило. Ево шта и на који злокобни начин. Таман сватови довели пред црквом девојку, ипо«лаше две муштулукџије да се венчава, па кад га отац и мајка са обичним благословима спремише на венчање, млада, гојна, под оружјем и у најлепшем накиту, он при полазку поздрави оца и родбину из велике пушке, а ово исто учинише двије муштулукџије. Несрећом. омакне се некако једноме од ове двојице мала пушка иза паса, те Јована згоди изпод лијеве сисе и паде на оборна врата изустивши цигле следеће три |)ечи:

Ервом рече: Аох моја мајко! Другу ријеч: Ерв моју алалим (праштам)! ТреЕом, једва: прими, Боже, душу! Лелек и кукање оца и мајке, сестара и све кућне чељади, па и сабраних на пир пријатеља над мртвим Јованом, продрије до цркве и до свију сватова. Кад сватови разабраше што се догодидо, сви као од камена остадоше, а стари сват, ударивши се руком поколену, заплива у дубоке некаквејмисли. Калу^ер Дионисије свлачи са оебе одежду и петрахиљ па шћаше да одлети к мртвоме брату као изван себе, али Стари сват у$ати га за руку питајућига: Куда ћеш сад, Дионисије? КалуЈјер. Како где! да ли ми није брат једини што сам имао погииуо? Стари сват ће завикати: 0 сватови, о браћо, заклињем вас данашњом Милошевом несрећом а нашом ненадном бруком и срамотом! не пустимо га! (Скочише сви и не дадоше му поћи, а стари сват даље): Доведосмо девојку : куд би нама свима душа пред Богом а образ пред светом, да оволико бираних сватова пустисмо оваку младу вилу, па сама данас да се оцу и мајци врати, ни жена ни венчана, нити удовица обљубњена; асвезасве, браћо! промислитеда седанас за увјек изкопала кућа нашем кнезу Милошу. Свак нека стави руку на прси па нека на себе промислн