Glas naroda
191
Словаку да буде биран по договору између Срба и Словака у жудпинском срезу. Бечкерек, где су Срби са нехатости својих вођа у мањини, још није истакао име онога кога Ее бирати. Сомбор такође, па и паланачки и старо-бечејски срез. Еолико је досад познато, биЕе избори посланика у срезовима, за које Срби разбирају 19. о. м. (1. јула)у Суботици, 22. о. м. (4. јула) у барањској жупанији, 23. о. м. (5,јула) у Темишвару и Араду, 24. о. м. (6. јула) у Сегедину, 26. о. м. (8. јула) у торонтадској и тамишкој жупанији 28. о. м. (10. јула) у Белој Цркви. Избор послапика отпочеНе у панчевачком изборном срезу у четвртак 26, јуна. Избор Ее се држати на три места: у мађистрату, у доњој пиварп и среском суду. За изборне председнике наименовани су Хатви, др, Демко и К. пл. ЈагодиК. У пардањском срезу осигуран је избор Адександра Николића. — Русија и Енглеска раде на томе, да се погоде, докле Ке таје бити у Азији, те да онда вих двоје диктирају Европи,као што су последњи пут Пруској, која је узела пушку на раме. рекли: пушку доле, мир! (Вајм Фус, рут.) — Говори се за надвојводу длбрехта, који је био противник Андрашију, да је и он уватио се у његове вигове, те се поклонио Бизмарку. — У Италији тако је овладала несигурност имањем и животом човечијим, да је горе него у Турској, нарочито у Сицилији читава се војска разбојника накупила. Томе су криви римсви духзвници, који кад се плати папи опраштају сваке грехе и као што је један Талијан на сабору у Риму рекао, за 50 ф. опростиди су грех једноме зликовцу, који је човека убио. — У Енгкеској су на сабору много њих се заузели за хришНане у Турској и доказивали, да је све лаж што се говорио Јоме, да се у Турској на закон пази, али бадава, влада је Енглеска истина признала, да има доста зда у Турској, али она хоЕе да Турска живи, јер јој уредно зајам враЕа. — У Шпанији једнако бој и то гадан зверски бој, 4. о. м. карлисте заробе 31 од краљеве војске, вежу их, одвуку у једну Фабрику. намажу их петродеумом и ту их живе спале. — „Политици" јављају, да Ее скорим на руским лађама доЕи краљ грчки с нородицом у Трст. — Делингер, чувени воТја старо-католика, који иде за тим, да се сједине све цркве, позвао је и Србе православне верена састанак у Бон. Митрополит београдски обеЕао му је, да Ее отиЕи. — И у Хрватској ради се живо о изборима за нов сабор. У Горњем Карловцу су истакли са великом славом др. Маканца за свога заступника. Владина странка иста<сда Је трговца ЈурвовпЕа. У 5акову је истакнут Мирко Хорват а у Вуковаружупан КушевиЕ од оне стране, коЈа уз Маџаре држи. а вдадии предстојник ЖивковиЕ од владине стране. — Надвојвода Албрехт вратио се са пута и вели се, да јв !го израдио да се цареви наново састају. Наш Ее се цар дакле састати са руским у ЧешЕој а са немачким у Ишлу. — У Брну раденици у Фабрикама напустили су рад. Ишту да се екрати време раду и праведну наплату. Једна и друга страна попустиЕе, те Ее се измирити. — Бан је наредио, да се избори у Хрватској имају обавити по старом закену. —- Руски цар дао је орден председнику министарства у Србији. — Веди се, да Бизмарк није више у мидости код цара. — Кнез Лихтенштајн рекао је на једној скупштипи, да није ®реме далеко, када Ее пасти садашњи систем у Аустрији: то јест, да Ее се одсада за другим нечим иЕи него до сада. — У „Гласу Црногорца" који излазина Цетињу пишу, да кнез црногорски радује се сваком папретку Србије и да у кнезу Милану гледи свога брата. Ово се чипи с тога, што се проВосе гдасови, да кнез Никола с Русијом ради да се укдони кнез Мадан и да он ностане кнезом српским. — 0 путовању кнежевом по Србијп сада тек излазе на виДвло важније ствари. У Неготину, гњезду Ајдук-Вељковом искалн су од кнеза, да нозове народ под барјак и да одпочне
борбу за ујединење Срба, а варош Бања исказала је, да она жели, да кнез када први пут успутује, путује као краљ свију Срба. Кнез је покренуо мисао, да се у Неготину дигне АјдукВељку споменик и учинио је на то знатан поклон.
РАЗЛИЧНОСТИ. (Књижевник српски.) Јаши ИгњатовиЕу првоме сиисатељу у данашње доба, што се приповедака (романа) тиче, продалп су калућери куЕу, која вреди 4000 ф . за800ф. Штросмајеридруги калуђери других народа дижу а српски убијају књнжевнике. (Красан душепопечитељ.) У Карловцима сремским разбио јв ово дана катихета на гимназији главу Ј 'едном ученику, родом из Кикинде тако, да га је крв обдила, те му ј 'е лекар требао. Тај катихета је познати протин канелан, који је тео туЕи богосдове, што ннсу теди јутрење „во кратцје" да поју и чнтају, него то по типику чинише. (Из Фаркаждина) јављају „Граничару", „како ј 'е тамошњи кнез неки Макса ВедимировиК из обести девојачког учитеља затворијо и са перзукутором у Перлез срезу отпратио, но срееко звање не нашавши никакве кривице овога је одма пустило, а мушке деца учитеља само с тога је ова судба мимоишла што се овај, док је беснило кнежево траЈ 'адо, уклонио, и то за то што су му ови приметили да није лепо што је кнез пре њима једног трговца злоставио. Општина би само с тим са себе ову пегу спрати могла, ако кнезу место палице, којом би требао седу мудро да заповеда, одма штап свињарски у руке да и у рит да чува свиње отпрати. (Васа ђурђевиЂ) бивши про®есор на новосадскоЈ" гимназији и уредник „Народности" у Осеку, положио је адвокатски испит с врло добрим успехом и адвоцираЕе у Осеку. (Кућа процењена на 2 Форинта). У званичним пештанским новинама читамо, да је неком Степану ПавловиЕу процењена куЕа на 2 Фор. Дражбари морају подожитн 20 новчиЕа пишманлука. (Дјаковачка препарандија) затвара се 1. окт. о. г. (Прве крваве главе због избора). У Керменду нотукли су се левичари и вдадина странка и том је приликом њих 20 лако а 5 тешко рањено. (Отворање богословије у Карловцима.) Сабор је закључио. да се синоду изјави, да је нужно, да се на јесен отвори богословија, а како чујемо и синод је вољан то учинити, те Ее се о. г. први разред отворити. (О случају са изгорелом девојком у Госпођиици) дознали смо даље. да је раскалашна момчад на сред сокака изнелабуре с пиЕем и сто, те ту пијанчида, а кнез и патарошто исто чинеЕи у крчми у соби, гледали кроз прозор мирно шта се ради и да је један од бекрија бацио цигару на несрећну девојку. (Снег у сред лета.) У Инсбруку биде су све горе 8. о. м. од снега побелиле. (Комесар Хубер) одпутовао је 11. о. м. из Карловаца. (Чнтуља.) У Иланџи умроЈ 'е 16. пр. м. Манојло НикодиЕ кога зваху „Бата". Беше му 26 година. Свршио је економске ШЕоле. Прозебао је о избору панчевачког посланика, стоЈ 'ећи као каменит стуб непомично на цичи зими, да осветла Србину образ. Њиме је изумрла мушка доза породице НикодиКеве, Он беше син имуЕних родитеља, којих посед иде на 500 ланаца. Исто:' дана умро ј 'е у Монакову у престолној вароши краљевине Баварске Милан ПоповиЕ изКикинде сликарнасликарсЕој авадемији у МонаЕову. Беше му 25 година. По казивању самих проФесора Милан беше најбољи ученпк на академзди. У3агребу7. о. м. умроје Светозар СтанковиЕ правник друге године, родом Ново-Сађан. Покојник беше узор од ђака. Старешина над свим великим школама у Загребу препоручио га је сестрама милосрдним (кадуђерицама) да га у бодести негуЈ'уи у писму им рече: „немогу вам довољно препоручити овог преваљаног болника." Када ј'ош споменемо у црну читуљу нам веК забележеног несреЕнога песника Миленка ГрчиКа онда ни за пуних месец