Glas naroda

202

наука прописује, која је веБ лепо се развила, те да на мање места са мање снаге и мање трогака више се добије. Да би то могли морају се томе научити. Ми се досад учисмо, сии од оца, сусед од суседа, те тако и остаде све но старом. Тако су радили моји стари па је добро било. Но питање је да ли је добро било и да ли би ти стари сада тако радили. Када су наши стари живили ту не беше штајера да им нн имена незнаш, ту не беше луксуза, моде, да незнаш никад ни каква је, јеи на сваком је друга мода, и што је данас по журналу, сутра. ма да је ново новцато старо је и у запећак с њиме, да ти се свет не руга. Тада се сноро живило, па споро радило, а данас се брзо, тако рећи у трку живи, те се брзо и радити мора. Некада беше толико пустара, де ни марва пасла није, него де су Се само трњине и јагоде брале, данас је сваш кутић заоран и засејан и опет то није доста, него да добијеш колико ти треба мора бити добро вештачки заоран и засејан. Томе добром вештачком раду даде се научити само у земљоделској гаколи. Да није тако зар би сиромагана Црна Гора, која нема често ни кромпира доста да се њиме израни подизада земљоделску гаколу И то је бага оно, гато нас наводи да сј,ми себе бијемо по глави. Та ми са нагаим Фондовима, са нашим општинским иметком ми смо спахије према Црној Гори. Они морају камење преврћати да сеју рану, а наша је земља тако благословена и ми је опет нећемо да радимо како ваља. Што рекосмо о користи и потреби земљеделске школе, то стоји и за виноградарску. Сви ми знамо, да нам је и једна и друга нужна као кора леба, јер поље и виноград то нам и јесте лебац, али нико да се озбиљно крене. Шајкашки баталион натукнуо је нешто о томеда се у Жабљу подигне земљеделска школа.

Еикинда с околином има новаца за то, али браћа јунака Лазића неће да знаду за Српство, они су се онкопали у свој диштрикт и пугатају туђина унутра а неће своме на пољу да помогну. Манастира има толико, да би они сами могли виноградарску гаколу издржати, али кад су кадгод манастири школе биле онда је и Србину добро било, данас тога нема више. Неостаје нам дакле ништа друго него да се баш они, кејих се највигае тиче, да се народ преко својих онштина и то црквени, јер то су управо народње обрати на сабор када се први пут састане и замоли га да не оклева и неисчекује ни на кога, него нека диже земљеделску и виноградарску школу, јер то би управо народне гаколе биле погато у нас има сто пута толико орача и конача, колико трговаца или чиновника па ако се највигае за њих изда њихов је и највећи део ако бага не све, и како ми сви од њих користи имамо нетреба за наш део ни да заиињемо. Ово је само за онај случај ако никако друкчије нејде, ме!;у тим могле би имућније црквене општине народноме Фонду у помоћи бити а и политичне, де смо још у већини требало да се пожуре и ортаве себи српска спомена, јер зар невиде, да нас је сваки дан мање. Коме чувају, кад насљедника од срца иливећ немају или неће скорим имати. Борба што се против нас води то је борба на смрт и на живот Паметан војвода, кад већ узмицати мора он ће сам стаманити џебану и оружје а не ће га оставити непријатељу. Ми сч пак тако владамо, да ће нас из нагае роЈјене пугаке бити. Одкини гато год можега и даји у чисто нагае место, одакле ћега се и сам моћи дићи. Ножуримо се дакле са подизањем поменутих гакола, да се гато пре и наш иметак дигне, јер данас се по иметку и снага мери. Што више имали будемо више ћемо но лакше и брже порез плаћатиали ћемо имати и више гласова на биралишту.

ЧИЈА ЈЕ СВОЈИНА НАША НАРОДНА ШЕОЛА?

Поглед на нрилике или бага и саме неприлике, на које ћемо при проматрању истих наићи, и које су у стању да човеку ово питање и нехотице измаме. пошто су исте сувише озбиљне природе иоказаће, да кије чудно ово питање, као што на први поглед изгледа. Јер кад погледамо само на здања школска видеБемо у млогим нашим местима, да ова међу свима осталим кућама у месту готово најтраљавије изгледају. Тако њ пр. може се по где где још и то наћи, да су зидови с поља одрти — неолепљени; кров испроваљиван — опаднут; па ако није спољаподупрт који зид да не падне, а оно је изнутра подупрта ил искрпљена таваница; прозори мали, зидови влажни, спод непатосан, врата олупана, скамије незгоднебаш као да су на дражби купљене од других наших суграђана, који су их из својих школа давно избацили

па их другима целисходним заменули: соба ниска и тескобна, та да још неотруну погде што оквири на прозорима и ивице на вратима, ил да се не поремети ил не разбије по некад које окно на проздру те да пропусти нешто спољашњег ваздуха у собу^ а о опреми за ветрење као да се овде и не сања е да се и оно мало деце, што школу полази,погуп .ји од истрошеног и кужног ваздуха, да и не спом1?њемо друге незгоде, што се овде једне, тамо дру1 налазе. | Па још кад узмемо и то у обзир, да се школа назива кћерју свете матере цркве, а овамо је самим трањама заодевена, док јој је мати златом, сребром и драгим камењем, свилом и кадиФом украшена; (да и не додирујемо друге прилике у народном животу као свадбе, и друге гозбе, на које се при свем том силан новац на излишне ствари немилице троши) —