Glas naroda

БРОЈ 27.

У НОВОМЕ САДУ, 6. ЈУ.1А 1875.

ГОДИНА %

Издази сваке седаипе ЧРШ ■НР Ш ј&Ш ШШ Л ЧРШ МР Ш Ценајелисту: аа читавом табаку ■ | VI ■ II 1 ј М 1811 Н Л на годипу . , . . . 4 фо] Претплата.огласии до- ■ Ш ■ ИШ Ш Н дД ШвР 1 | || ДД на по годипе . . . 2 „ писи шаљу се уредниш- ■ ■■*■■■ ■■ ■ |||| Ц на три месеца V 1 „ тв у »Гл. Народа у Н. Сад. Ш1 9нкнАЧи1 ШШВВШИВ М рО|ВНВ за Србију годишње 5 „ ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТБАРИ, ПРИБРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАБУ.

ЗА ОГЛАОЕ ШГАТ Ј А СЕ 5 НОВ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШЕЕ ИЛИ У ШТО ВЕВЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

Н 0 В Е Ето опет новине, рећиће у чуду наш свет. Богме, новине, те иозамашне, јер ово није само новина, окојој данас приповедаш, даје сутра заборавиш, ово јеновина скојомћесвакоод цара до бојтара посла много, а особито наш прост свет и кубуре иматиЗа то нека се већ сада, де се није досада, ночну недељом и свецем учити и одрасли тој новој мери. Тај посао најбоље је да узму на себе учитељи. који томе децу уче, алитоне забадава, као да је и тоим дужност, него нека сечовек добро плати да добре воље буде, јер што се од вега закине то ће се троструко платити на другом месту, када те бездушник какав ошине. Свако себе радн нека стане за тим, да буде те недељне школе, и ако неће општина, нека се сложе разборитији па о своме трошку нека се уче. Но оставићемо то на страну него ћемо да одговоримо на питање, које свакоме видимо на врх језика стоји, а то је: Зашто се уводе нове мере? Ево зашто. Досада беше сто различити мера за сваку врсту. Беше ту мали меров, велики меров, пожунац, мерица, вика, рукњак, врећа, Фртаљ. Нређе Банаћан из Новог Бечеја до!)е у стариБечеј и погађају се за рану. Онај иште 8 Фор. за меров, Бачван одмах руку о руку и погодба свршена. Еад се дође до исплате, Бачван мање даје него што онај рачуна. Ја сам мислио мали меров вели Банаћан, ви продајете на мали, а ја сам пога!)ао велики меров одговара Бачван, ви мерите на велики меров, и ето свађе и суда. Осим тога мера, кијим се пиће мери има своје име, мера којом се зрно мери своје, мера којом се терет мери, своје. Па онда друкчија је мера у Аустрији Друкчија у Србији у Француској у Немачкој и т. д. Досада самих риФова (аршина) беше 120 Фели, Париски беше највећи а Милански (талијански), којим се свила мерила, најмањи. Еада се нова мера уведе то ће тако добро бити, Е ао што би добро било да се свуда уведе један казендар. Како једну меру буде звао Француз или Немац тако ће је и Србин и Рус звати. Нека ни речи

М Е Р Е. Француски незнаш, а ти опет можеш купити леба колико хоћеш, иокажеш руком на лебац. покажеш новце одбројиш му прстима 56 и кажеш килограма, онда он одмах зна да хоћеш лебац, који је тежак 1 фунту. или хоћеш ( Ј рифи свиле то ћеш исто толико добити и у Паризу, и у Милану и у Новом Саду, кад заиштеш 7 метера свиле. Хоћеш ли сајтлик вина, али свуда онолики колики је твој, то ћеш искати или у „хотелу" (госпоцкој меани) или на чарди 3 децилитре вина. Имена ће бити мало нотешко научити, али у зекциру има још више туђих речи него ове за мерупа опет Србин прави и параду и иде у рат по команди туђој да нико боље од њега, ма и зло било по њега. Што у мерама научи то му неће требати неколико година као команда у солдачини, него докле је жив. Новом мером лакше и брже ће радити свако а нарочито трговци. Кад год, кад се укино шајн и увело у сребру, мислило се, да ће помрети свет од глади, и да ће го и бос ићи јер неће умети пазарити, па кад се увела аустријска вредност, што је много боље од свегадотле и ту се запињало, а сад се чудимо, како јемого стари свет таконевешт бити, да није увео да једна Форинта има сто крајцара, него шесдесет, та један десет, сто, то иде као намазано. Али баш зато што је мало потешко са именима треба се израније пожурити јер од 1. јануара 1876 године когод се послужи са старом мером тај ће платити глобе од 5 до сто Фори^ата и има већ одре5ено, ко ће на то пазити. Има читаво званпје, које ће удешавати новумеру и биће по различитим местима намештено. Од нове године сваки ће трговац имати и таблицу на којој ће бити написано колико је шта у старој а колико у новој мери. На мери самој биће означено шта је, јел је литра, јели метер и. т. д. Све ће мере имати белегу од власти, која је наређеиа, да удешавамеру, а која то неузима, та није права. То је што смо имали рећи у опгате о новој мери, а даље ћемо поћи редом: о томе како се изумела та мера и. т. д.