Glas naroda

225

буду те задруге из више од 10 чланова склопљене, то Ее иза- | месетаи улог на једну Фор, а. вр, анагодину 12 Форината. што би у 500 општина изнело пунпх 6000 фов . и словом шест ј хиљада Фор. а. вр. а то је тек лепа закрпа! Све ово могли би остварити вародни учитељи Да њиховог родољубља стоји, да њнховим заузимањем постану: дечије задруге за подизање школеких књижница, задруге за оснивање народних књижнида и задруге за потпомагање српског народног позоришта. Све те задруге имају племените смерове анајприличније је да их српски народни учитељи покреВу и својим заузимањем учнне, да остану постојане и дуготрајне, и ти>:е Ее још веКма онравдати име народних учитеља. и то самим делом, које се одмах и видети и опипати даје, а стаје само добре воље и мало труда. Ј. Бл.,.... У Елемиру 8. Јула. Еаочовек коме лежи на срцу напредав гаколе, који у просветиснас и среКуцелога народа гледв, узео сам перо да вам укратко напишем — кад друкчије нејде сташе наше српске шкеле у Елемпру, рад учитељев и заузимање његово око унапређења наше школе. У новије доба се говори: школа ваља да је најлепша куЕа у целоме селу; дворана школска ваља да је пространа, видна. топла и са свима потребним училама снабдевена, а особито да се у њој зд^ав и свеж ваздух налази! Школско двориште треба да је засађено дрвећем, како би одговарало правом перивоју башти. Еад је овако онда се можемо надати да Ее школска деца здрава и весела бити. Но поврх свега тог, треба у школи ваљан и савестан учитељ, јер заман Ее школа бити и пространа и видна итд. кад у њој није ваљан учитељ коме заиста на срцу лежи напрдак поверене му деце.Наша школа у Елемиру неодговара скоро ниједном захтеву ваљане школе, јер нити је видна нити је пространа нити је зд; ава као што треба, а сумњам да је зими и топла кад није патосана. Скамије су тако намештене у школи да еветлост долази с десне а не слеве стране као што би требало. У школској дворани није здрав и свеж ваздух; школско двориште тавдфе није засађено лиснатим дрвеЕем нити је уреду као што битребало да је. Осим свега тога наша школа није снабдевена како ваља ни са свим училима као што би требало. Но да видимо ко је узрок овом стању наше школе? Сваки онај ко прочита горње речи реЕи Ее: томе је узрок слабо зауз <мање охо унапређења шаоже, и слабо потномагање ове! То је истина! И ја то тврдим. Но осим тога и саи бивши {иокојни) а и садањи учитељузрок су том хр|јавом стању наше школе! Наши сељаци нису увидили никакве користи од школе за време учнтељствовања нокојниковог — пошто су врло ретки људи у нашем селу који знају читати и писати, а још мање рачунати — те стога и нису хтели школу потпомагати, нити децу уредно у школу слати. И данас је таво! II данас на жалост ма да је други учитељ у Елемиру, неувирају наши сељаци никакве користи од школе, нерадују се својој деци што иду у школу као правнм ђмшма, па с тога и нешаљу децу У школу. А како бп се и радовали, кад им деца ништа незнају! Деца мрзе на школу немили им се бавлење у овој не хитају У школу радосна као што би требала онако нам је и празна школа. А ко је томе узрок? Наш учитељ! Ово је кратак јасан и разговетан одговор! Наш учнтељ се слабо, а слободно могу РеЕи нимало незаузпма ово напретка школе! Сву је бригу обРатио на башту и кошнице, чему није замерити, али прво Школа и наука у њој па онда тек башта и кошнице, а не прво башта и све пре, па напослетку школа. — Лепо је привикавати децу на рад у башти, али ово треба до буде после школ«ких часова, а не за време ових.

Учитељ народни треба свагда на уму да има да је шгола свето место! Не*-реба школу да запустп и занемарн, нотреба да пушта у њу пилиЕе гуске и кокошке да улазе. па још шта више за време наставе, као гато је то у Елемиру случај. Школска врата ваља да су свакоме човвку отворена, вако би сваки могао увидити шта се у школи ради и радовати се после среЕи и успеху школске деце, зато треба пазити да кад ко дође у школу да у школи за време наставе учатеља а тако исто и учениве затече, а не нразну школу или саму децу и пилиВе. Сваки учитељ по наредби вис шв. савета треба да даје сваке године јаван испит пред школ. одбором, да позове на испнт сваког сељака особито оног, воји има дете у тколи те да ови виде и увере се шта ученици знају, да виде колико се учитељ трудио око деце па да изреку прееуду о раду учитељевом. Но на жалост ни лане ни преклане није држао наш учвтељ јаван испит са ученици, није ноказао шта је с децом за десет месеци радио и шта их је учио. Једва ове године држао је наш Јучитељ јавни испит, и то са неколико ђ&ва цред школским управнтељем и председником школског одбора! Да ли је у лицу председника школ. одбора цео одбор био заступљен? Или може бити осталим члановима шк одбора иије стало до школског испита? То незнам! Ализнамда није ии један члан шк. одбора осим председника шк. одбера био на испиту, а тако исто не беше више нико ни од сељака. Испит је дакле држан санеколико ученика (ма да нам учитељ има три разреда ма да је он сам учитељ у селу) и то пред самим председником шк. одбора. Питање је сад! како могу сељаци увидити корист шволе вад нису били на испиту и кад им њихова деца нигата код куЕе не причају шта су у школи научили? Могу ли потпомагати школу и радовати се науци вад неувиђају не само нивакве користи веЕ ни потребу науке ? Ако смо ради да народ помаже и љуби шкоду да шаље децу у школу онда треба радити, васпитавати и учити поверену српчад у српској шшоли, треба се трудити, и што више учитељском позиву као ваљан учитељ одговарати па тек онда можемо тражити пристојну награду за рац, тек онда можемо носити име учитељ: Ово неколико истинитих речи држао сам за вредно дајавно свету на видик изнесем држеЕи се оних речи: „Јавност јенајбољи лек" особито у овом случају кад опомене на бољи и савеснији рад непомажу. Нови Сад 8. јула. Мало завасњено али ипав незаборављено, ннти треба да се неогласи, како је један занатлија са својим радеником поступио у 19 веку. Људи веЕ нареЈЈујУ законе да се ни марванесме туЕи, аовде један занатлија туче свогамла1јег и то је овако било. Занатлији једном доЈје нов кал®а. Човек овај неимађаше леба, «е по шегрту замоли мајстора даму даде 20 новчиЕада леба купи. МаЈстор му недаде док незаради. КалФа неможе гладан радити и остави посао, а мајстор ти дође. те песницом по глави и кајишом удри јаднога калау. КалФа тужи занатлију пороти Овде у Новом Саду постоји поротазанатлијска (суд занатлијски) за неке занатлије и њихове млаће, Суд осуди занатлију, да плати срамоту са 10 ф. и глобе 6 ф. у раденичву благајну. На овој ногатеној и правичној пресуди захваљују раденици пороти, а име занатлије вривца неизносимо на јавност стога, гато се у Новоме Оаду знаде ко је, и раденици Ее га својој браЕи, који са стране доВу веЕ знати приказати и препоручити.