Glas naroda

256

распознаваше ствари. Та једноме не беше пуно четир, а једноме ни пуно две годинице. Месеца октобра дошао јеонај млади господин који је пре три месеца довео у Н. оно депо женсквње. Он се бавио дуже времена у Н. Излазио је испочетка сваки дан у варош само онда кад је било време да пошта долази са стране и нитао је поштара, да ли је стигло под тим и тим именом писмо какво ров1;е гев1ап1е (које има на пошти дочекати да га тражи онај на кога је упуВено). Осам је дана како тај млади господин на пошту иде и снужден у кућу старе госпе и оног лепог

женскиња долази. И стара госпа и оно лепо женскиа снужде се кад га таквог виде а стара је и у плач бризнула, кад је осми пут дошао и деца као обична прегледаше му џепове, ца виде шта им је донео, паништа у њима не нађоше а он сирома порумени и побледи. Баш нема правде на свету рекла је стара госиа бришуЕи кецељом сузе. Деветог дана није ишао млади господин на пошту, срамота му веЕ беше од поштара, но десети дан оде још последњи пут с намером, да ако ништа не добије иде сам тамо одкуда очекује писмо, ма да би морао пешке иЕи. (Наставиће се.)

ШТА ВИВА ПО СВЕТУ. Херцеговачки устанак све се веВма шири и све боље напред-ује. Што се устанак више шири, то су Турци све гори. Тедеграм један из МетковиКа јавља, како су Турци шест хришћанских села попалиди и да жене, децу и старце немидостиво секу и убијају. По гласу једном, који је скоро стигао, Требиње, које су усташи опколили освојено је помоЕу становншптва Требињског и усташи задобише тако град, џебану. топова и пушака. Ако се глас тај обистини, онда је велик добитак за усташе, јер тиме је Турцима препречен пут даљем успешном војевању, и тако дакле у Херцеговини неће бити више Турске војске, но Ее иста морати на пово освајати своју земљу. А то Ке богме хабено и1и. — Пишу, да се и Босна почиње дизати. и да је устанак општи уговорен. Особито у Босни отворено је поље усташима, јер посада босанска тако реКи, није никаква. Оно мадо војске одправљено је у Херцеговину, те је сад Босна тако рећи, са свим чиста од турских војника. Турци се највише плаше Босанаца, који су на граници Србије, јер ово су најжешПи. Кажу, да су исти са свим спремни за устанак. У Монастиру су усташи обили тавницу и ослободиди сужне, који су одмах оружија се датили. — У Тесалији, Албанији и Ениру почело је врити и становници неЕе да дају порез. Црногорци су направшш пут од Цетиња до Грахова за топове и војску и наместиди су телеграфске ратне жице по земљи. Дакле изгледи су за сада добри, јер као да Ее општи устанак начети источно питање. — У петроградским круговима говори се, да кнез Мидан мора тражити повода, да се са портом зарати. Тада би се Црна Гора са Србијом споразумеда а општи устанак би се у Босни и Херцеговини устроио. Аустрија би метнуда војску на границу а тако исто и Румунска. За награду би Румунска постала независном, а Аустрија би добида онај део, који граничи са Хрватском и Далмацијом, Србија остали део Босне а ЦрнаГора Херцеговину. — Посланици на сабору троједне краљевине изабрани су још: у ердевичком срезу Јов. ЖивковиВ, утоварничком Живко ОџиВ, у Вуковару Св. ЕушевиЕ, у Осеку др. СуботиЕ и Коларић, у осечком срезу Баса ћурђевић, у срезу вуковарском Парчетић, у срезу сисачком и у Самобору др. Маканец, у срезу ђаковарском Томбор, у дароварском срезу Петар Забрдац, у пакрачком БадтиЕ. У Загребу изабрани су Никола КрстиЕ, Анте ЈакиЕ и Мате МразовиЕ. У Петеранцу пао је уредник „Обзора" МишкатовиЕ с једним гласом. 8а избор Стеве ПоповиЕа у рум ском срезу јављајући, додаје „Обзор", да су неии бирачи про-

тиб овог избора протест удожили. Та1 се протест ваљда сковао у Загребу. — Др. Светозар МилетиЕ изабран је огромном веЕином од 1027 гласова противу 305 ва шајкашког посланика. — У Старом Бечеју народни кандидат ТриФунац пао је, а изабран је гро# Радаји. — Јјенерали РодиЕ и Молинарија изјавили су да није нужно умножавати воЈСку у Далмацији. Молинарија вратио се већ из Беча у Ззгреб.

РАЗЛИЧНОСТ (Убиство једног детета). Код закупника Јоси®а Лернера у Пешти служиле су две девојке, једна од 15 а Једна од 13 год,, Девојке бехувредне ирадиде судобросвој посао. Пајвише муке. задаваше им дете, које оне неговати и пазити морадоше. Једне недеље, кад су родитељи у цркву отишли, науме девојке, да се детета опросте и договоре се, да га убију. Старија девојка одмах се лати посда и поче дете давити. У том доЈу родитељи из цркве ипозову их к себи. МлаЈЈа девојка рече старијој: „само ти њега даље дави, идем ја госпоји." У томједетевеЕ удављено било и тако јавише родитељима, да им је дете умрло. Ови иемисдеЕи ни на какво здо, саранише малога. После неколико дана стадоше се девојке на бунару кошкати и старија запита мла!Ју: „с киме си се ти пре два дана шетада?" Ова рече: „Иути само, јер Еу казати оно, што је у недељу бидо." Кочијаш беше ту бдизу и чуо је њихов говор, који му се по° дозрив учини и јави газди. Ови дозову обе девојке и почну их испитивати. Ту се оне заплету у одговорима и на последку признаду недело своје. Тада их предадоше суду, који старију одсуди на шест а млађу на три године робије. Краљевска табла пак одпусти им половину пресуђене казне из узрока, што су девојке још мледе и нису могле помишљати, какво су дедело учиниде.

0 Г Л А С.

!!! 3А УКВАРУ !!! Нема боље помоћи од мојих најновијих подпасача што су патентирати. Фине рукавицепо 1 ф. 10 нов. и то само код Аугуста ЦиГхДера, 2—3 рукавичара у лебарској улици у Н. Саду.

власник „задруга за српоку народну штАМПАРИЈУ. " — уредние Нанта Ношшић.

Српска народна задружна штампарија у Новом Саду 1875