Glas naroda

271

— Та наша, ваљда је нисмо под кирију узели. — Добро, добро, а можеш ли тиреЕи моја је. Неможеш, је ли? Не могу ни ја, не може нико, јер она је и моја и твоја и Лазе Еулумова и Пере Голубрке и нас свију. Тако исто и ова варошка кућа, патако и ово читаво село, то је наше. нас свију, заједничко комунско-опште. Али куЕа без друштва је мртва, тако и село. Ни смо се ми родили ради куЕе него него смо куЕу направили за нас. Ми смо дакле главно, звуди, ми се зовемо Фамилија, кућа, ми се зовемо село, свисмо своји, заједносмо, друштво смо, општинасмо ми сви, који живимо у овоме месту, а поље куЕе и и т д. то је наш иметак само. Но да непомислиш, да је кућа твоја и моја, ево ћу ти реЕи, да ми сви имамо и свога иметка и општинског, заједничког, иметка. КуЕа твоја и земља то је и твоја и твоје жене, а марама њена само је њена а шешир је твој само твој. Тако куЕа ваша само је ваша, а ова у којој седимо и ваша и наша тако и ледине, де марва пасе, свију нас, тако и овај новац у каси свију је нас, општински. Да дознаш од куд су села одкуд општине постале замолиЕу господина бедежника, он то зна боље и од мене, он је то учио у светској историји. — Одкуд су и зашто су општине постале ? Од невоље од нужде, од зла, а за добро. Није кад год било села и општина. Тада су људи тумарали, као данас цигани, де омркне неосване, али је тако било у топлијим пределима, де је човеку достабила кожа оддивљачи, да се заклони од сваког времена, но у ладни-

Ш Т А БИВА П 0 С В Е Т У. — У петак пред подне однет је и предат кнезу Милану крсташ-барјак, што га је по наруџбинисрпске владе г. Тодоровић израдио за српску војску. Овај је крсташ-барјак онакав као што га је цар Душан имао у својој војсци. Барјак јесав од тешке свиле. На њему је с једне стране извезен двоглави беди орао Душановс грбомсрпскимнапрсима;сдруге је стране аран^ео Михаило с пламеним мачем у руци. исунутим на аж дају под њиме. иакопљу је од злата јабука са српским грбом, а на јабуци | златан крст, кога је орао раширених крида канџама својим обухватио. БарЈак је овај израђен по једном ориђиналу, који се налази у српском музеју у Београду. Кнез је Милан примио овај барјак и исти ће се осветити у манастиру Раковици и предати српској војсци. када буде пошла на Турке. — За доказ, дау Београду и Србији необично ратоборно расположење влада, могло би се навести много примера, Да се то расподожење чак и на женске распрострло, види се такође из више случајева, од којих Еемо миједан навести. Кад је одбор за скупљање прилога новчаних у корист Херцеговцима био код гђе Драге Станојла ПетровиКа, она пруживши дукате рече одборницима: „Ево вам сада40 дуката, а чим Србија огласи рат Турској, дођите к мени па ћу с места положити 1000 ду®ата. и Г1)а Драга не располаже бог зна коликим богатством, али располаже, као што се види, жарким и истинитим родољубљем. Живеле и хиљадиле се таке Српкиае! „Граннчар".

јим крајевима неда се ни помислити, да људи нису имали бар зими сталнога места. Најпре су прављене земунице па по томе куЕе. Свакојеживио за себе, али није човекједанкадарни одзлих зверова сам дасе сачува,а камо ли од злих људи. Ето узмимо само то, колико је пута однео курјак овцу из села, аколико са салаша. Дасе дакле лаше одбраниш идеш у друштво. правиш општину. Одкако је ето друштва од то доба је и општина, од то доба и држава. што није ништа друго него једна грдна општина. — Еад сте при речи господине бележниче, молим вас, да нам разјасните и то шта је то политична општина што се у закону спомиње, ја нисам учио те латинске школе а то је ваљада реч латинска. — Није него је грчка, и значи грађанска за разлику од црквене или друге какве општине. Но није свако село политичка општина, има нарочито у Хрвацкој и Славонији и по десет селашто сачињавају једну политичку, а и у Срему има политичких општина, које се састоје из више места. Политичка је општина свако оно место, које има за себе своју политичку власт, а то је оно, које има свога кнеза, натароша, касира, кметове и т д. а де по више места заједно имају кнеза и нотароша, то се сва места зову једна политичка општина* Ето одмах код Новога Сада, Каменица, Лединци и Раковци, то су три места, а једна политичка општина. — Сада да те запитам брате Сергија, настави кнез, не би ли ми знао реЕи шта је то општинар. \е се.)

Устанак у Херцеговини и Босни напредује. Сви гласови, које отуда добисмо говоре само о победи српској. Ј1ист овај је мален али Еемо укратко навести све тамошње догађаје редом. Усташи у Херцеговини још нису заузели Требиње, ади томе је крива стара прокдетиња наша, издајство. Кад су 20. јула Турци узмичући у Требиње запалили седа Бјелац, Волујац, и Београд код Монастира. усташи би ин заишли за леђа, да вођи Гдиго МариновиК неиздаде и нетеде учинити што му јв речено. Усташи би га убили с места ади он је побегао у Дубровник и како се чујенашао се јунак, који Ее му и тамоплатити. Исти дан стигло је у Монастир Дужи 300 људи из Црие Горе и Далмације. Усташи су освојили Љубиње и Дабрицу 1. авг. Тога дана јавише да је забрањено из Дадмације иЕи у помоК усташима. Посада турскана Суторини побегда је. Црна Гора наредила је, да је све на ногама, на граници у логору има 4000 војника. Владика католички Херцеговачки био је 14 п. м. у МетковиЕима да говори пребегдим усташима катодицима да се натраг врате, јер им Турци праштају али ови то нехтедоше, јер невероваше ни владици а камо ли Турчину. Херцеговци су спалиди и дворе бега Љубовића, којииа до Цариграда равних не беше. У Дубровнику се установио одбор госпођа за помоћ бегунцима. Пеко Павловић и Глиго МилиЕевиЕ са четом уЈјоше у Дабар и запљенише много ране и марве, 8. авг. ударили су Зубчани на Чичево. Истога дана и сутра дан код Требиња жесток бој. 9. о. м. потукдн усташи Турке код