Glas naroda

316

иити и ватру бацати (острагуша) и сваки итацразгања Турке. Али уједаред нестаде му муииције. Оида он оде Мији Бубибритићу и рече му, брате госиодине, дај ми барута! Но Мија му недаде, а имао је. Ту се разгњиви Рада. II оде Пеку Павдовићу, пољуби се шњиме и рече: С Богом брате, господине, ја идем својој куБи! Еад је то чула војсса Пека ПавловиКа а она повика главарима: Недајте Ради да одлази иначе ће вас ђаво однети. Али ни на то се неповрати Рада, он оде говорећи: Збогом браћо ја нејдем кући, него ја идем моме господару, кнезу Николи, и што мизаповеди то ћу чинити. Збогом, моја драго браћо и сузе му облише јуначко лице". Тако ми причаше Раде. Ја немогох да га измеђ осталог незапитам, није јш он из Жупе у Боци Которској из Грбаља, као што ми је у манастиру Дужи приповедао. — „Ја, бога ми јест." „Па како је то, зар је кнез Никола твој господар?" „Бога ми, јесте он је мој књаз! „А наш Цар? „0, и томе сам ја летос. кад оно бијаше код нас у Жупи, дао једну суплику (молбеницу) одговори ми Рада живо и још живље продужи: А и ти би побратиме, кад дођеш у Беч, могао погледати, шта јенаш

цар на мојт сунлику наредио. Још до сада не добих одлуке. Хоћеш ли? „Еад би могло бити, драге воље, Раде, али ко је управо твој господар, наш цар или кнез Иикода?" „Обоица, обојица, иобратиме, наш цар и мојкњаз Наш је цар далеко, у Бечу; а мој књаз јенаДетињу, неколико сати хода, ја морам њему, на што онзановеди, ја ћу то чинити." „Но ти би могао другчије си много лакше номоћи, јамачно ће ти Пеко Навловић дати џебане, колико год хоћехп." „Не, не, Мијица нехтеде ми џебане дати. Ја се на то морам кнезу тужити. Што ми он зановеди, ја ћу чиниту. С Богом нобратиме, добри, драги побратиме, с Богом. с Богом!" „С Богом Раде." одговорих му ја. „Него не мој заборавити, побро, да разгледиш у Бечу, шта је цар на моју суплику наредио. С богом, с богом!" II Рада Бајковић одперјаши у пркос шесдесетгодина својих и мало сабијеног потешког тела, правећи широке кораке, јер је морнар био, да се у Гравози увезе за Котор, на да се потужи „своме књазу" на ненравду штому је учињена. Усред највеће збиље ето и догараја једног сабоишта, који човека мало разгаљује.

РАДЊА АРХИДИЈЕЦЕЗЕ ШКОЛСЕОГ ОДБОРА. седница од 18. септембра.

Присутни: Г. Стојшић подпред. г. др. Натошевић, Моловић парох Врднички, Николајевић Васа капелан голубиначки, Павловић из Карловаца, Живановић проФесор и Купусаревић бележник, 1. Председник шк. одбора из Лединаца нријављује да је за учитеља изабран Миросављевић тамошњи привр. учитељ — избор се уништава! пошто је било боље квалиФиковани компетената. 2. Председник верски јавља, да је тамо за привр. учитеља изабран Аркадије Драгојловић. — Узима се на знање. 3. Пошто је Јосиф Беличевић учитељ у Беркасову испит учитељски у Сомбору положио —вис.шк. савет изда ће му декрет; из исти разлога и Гаври Животићу учитељу у Осеку издаће се декрет. 4. Пошто је Баковљев учитељ румски на свом учитељском звању у Руми заФалио — на његово место за среског учитеља односно поднадзорника наређује се привремено румски учитељ г. Урош Старчевић. 5. По пријави вис. шк. савета — архид. шк. одбор окружницом нареди ће, да се досадањи букварови замену са најновијим букваром г. др. Натошевића. 6. Одсечни начелник богочасти и јавне наставе из Загреба г. Мухић јавља, да се попис за школу снособне деце но досадањем начину, док нови шк. закон у живот неступи, учини — ради унутства вис. шк. савету доставити.

7. Њ. светост патријарх шаље 20 еесемплара саборског устројства — да се мејјју члановима поделе. 9. Нредседник из Шатринаца г. Виктор Рогулић јавља, да је тамошња обштина шк зграду набавила и да је течај за учитеља раснисала; узима се на повољно знање с тим, да се упита, да ли је и школ. учила наручила. 9. Ноджунанија румскашаљеизаештај лекарски госнодина дра. Руњанина о стању школа са здра«ственог гледишта разлагајући, да због неспретних школ. соба, нрозора, скамија и т. д, многа деца морају огуравити, ослепити и у обште ноболети се — дочим је то овом гокол. одбору добро не само познато, него је он од своје стране не један пут у том погледу дотичним пол. властима пријаву чинио, то ће се на исту пријаву с нрикладним дописом сл. ноджупанији одговорити, у ком ће се разложити, које крив штосу нам школе у таком стању. 10. Нредседник горњо-товарнички пријављује избор учитеља у стари Бановпи — потврђује се Светозар Петровић изБочара, анакнадно да се овом одбору изборни акт достави, 11. Нредседник из Буђеноваца јавља, да је обштина изабрала одновно задржала досадањег привр. учитеља Мрасковића, а одбацила квалиФикованог компетента Миросављевића — избор се уништава и об-