Glas naroda

348

Турцима бити. За тијем по^е у манастир Дужи, где на^е Луку, приступи му и рече, да је и он дошао да се бије с Турцима. Лука га радо примн и он му је касније био десна рука у свнјем пословима, гдје се пера тицало а и сабљом је знао у невољи махнути. Док чуше Бањани и Рудињани да је Лука заметнуо рат с Турцима, они се одмах окупише, те удрише на турску кршлу — касарну — у сред Бањана, те је запалише а Турке побише. У исто доба јуришише Пивљани на тврђаву на Црквице, те је разрушише а Турке посјекоше. Дробњаци и Шаранци ударише на кулу на Језера, те је срећно упалише и Турке изгнаше. Гачани пак и Голијани ударише на Крстац те кулу развалише а Турке исјекоше. Сви дакле херцеговачки главари остадоше вјерни својој заклетви на састанку у Бијелој Гори, те док чуше да се Лука отпочео борити, сваки главар на својој страни заметну бој с Турцима, и тако плану пламен устанка од Таре до мора. Вукаловић на заглаву Никоља-дневи пође с војском кроз Шуму и Попово, те одметну и побуни све до Стоца. Овдје се други пут сукоби с Турцима и на Пољице заметне жестоки бој, у којем Лука опет побједи а Турци побјегоше, оставивши на бојномпољу мноштво мртвијех и рањенијех. У овом боју ухватише Срби жива два Турчина, главара од Стоца, ЗубовиЕа, и још неког, те им живот поклонише. у боју на Пољице дошао је у помоП Луци римокатолички свештеник Дон Илија, Иван Буквић и Зекан Радић са 1500 Срба римокатоличке вјере, те овијема не мала заслуга припада, што је овдје Лука онако сјајно надбио силу турску, на сред поља, без коњица и топова, са голијем прсима и са ханџаром у руци, Лука је одржао побједу над уре$енијем војницима, бајонетима, коњицима и топовима. — Нека овај јуначки примјер служи у будуће другому Дон Ивану, да нас вјера више не раздваја. Нослије овог боја Лука удари на Љубиње и Загору, те и овдје разби турску војску. Ове Лучине побједе зададоше велики страх Турцима. те се бјеху усплашили, па бјежаху од свуда гдје Лука долажаше са својим витезовима. Услијед срећног овог Лучиног почетка узруја се

сва Херцеговина, те цио народ пристаде уз Луку, и он бјеше већ далеко продрво у унутрашњост Херцеговине. Еад чу Кнез Данило да је Лука узбунио цијелу Херцеговину и дошао до нод саме главне градове, побоја се да од куда сила турска не нагрне, те не затече Луку удаљена од својих планина, гдје не би могао противу стати уређеној турској војсци, па да не пострада заједно са народом, а он му у оно доба не би могао послати довољну помоћ, као што је био обрекао. За то посла војводе: Петра Вукотића, Ђура Матановића, Анта Даковића и сердара Паја КовачевиВа са поруком, да не иде Лука даље у Херцеговину, него да се врати са својом војском на Зупце. Кад ови стигоше у манастир Дужи, поручише Луци да се одмах врати са бојишта. Лука послуша ову поруку и до|»е заједно саПетковићем у манастир, гдје су га чекали поменути црногорски главари. Чим он дође, главари му казаше кнежеву поруку, на које Лука рече: како ћемо саде престанути ратити, кад је цио народ устао на оружје? — држим да би ово било велико издајство према побуњеном народу и вјероломство задане вјере на састанку у Јастребици. При том не би ли срамота и грехота било оставити саде сиромашки народ, да га Турци газе без ичије помоћи. На ово црногорски главари рекоше да су Турци Кнезу обрекли дати сваку правицу херцеговачком народу и да не ће никад више заискати оружје, а још мање на силу узимати. Тада Лука послуша наредбу Кнежеву, поврати своју војску на Зупце и препоручи народу да се смири а да се не боји Турака, јер су они сами мир заискали и обећали дати свијем буњенијем крајима своју самоуправу, као што су од старина уживали Народ послуша Луку, премда бјеше изненађен овом ненадном промјеном, што се касније на много начина тумачило. Вукаловић иза^е на Зупце а остави Петковића су 40 момака у манастиру, да не би Турци на пријевари манастир заналили, али мало касније, кад се све смири, и он остави Дужи, те оде к ВукаловиЕу. (НаставвЕе се.)

0 ВОјБАРСТВУ по предавању ђорђа НатошевиЂа и Борјановића. (Свршетак.)

Варош Хановер има на својачетир друма 5559 комади засађених, неједнаких и млађих јабука. Године 1868 био је добитак одпроданих јабука 5670 ф., дакле свако је дрво донелопреко 1 ф . прихода. Тај се приход добио са друмова, с којих се ништа друго хаснити не да; а капитал уложен у купљено и посађено воће, донео је првим родом преко 200%

интереса; а што је воћка старија, то јој је ивредност све већа. Зар нема тако јаких и равгранатих воћака, које некодико кола воћа даду, што вреди преко 100 ф . ; а сав трошак за то дрво неизноси свега ни до 3 ф. У Руиту, код Штутгарда имао је један економ на У а јутра земље 20 одраслих јабука (30—60 годи-