Glas naroda

370

ЛУКА ВУЕАЛ0В1П написао Јово НакићеновиЂ. (Наставав.)

Петковић узе са собом Николу Дерића, и Шгхира Лучића, оба главара из Суторине, и рече им да не казују е он није из Суторине, иа по^е с њима на Дебели бријег, гдје сусрете пагау и његову војску. Чим Петковић видје Турке, заиска вјеру да би могао говорити са Мехмед-пашом. Турди му дадоше вјеру и паша посла два ОФицира да питају штараја жели. Тада Петковић рече: „Ми смо главари из Суторине, покорна раја свијетлог Падигае, те смо дошли молити Мехмед-пашу да не у^е с војском у Суторину, јер је сва суторинска раја пребјегла у ђесарову границу, па кад види војеку препануће се, те се не ће више на траг вратити; ми Суторињани нијесмо се никад цару одметали, па не бисмо ни овог пута да нас није Букаловић на силу нобунио, за то смо догали молити да се војска овдје устави бар за три дана, док ми рају на траг позовемо'" Мехмед-Паша то једва и дочека, да без крви заузме Суторину и пристаниште, гдје би семогла војска извозити за даље ратовање по Херцеговини. Он повјерова, те отиусти Петковића са друговима и препоручи им да умире народ и да ће он ондје остати док га они не позову. Петковић се врати и прије него је сашао у Суторину сусрете Вукаловића су 600 Вокеза гдје иде да дочека Мехмед-пашу. Док Мехмед-паша угледа Вукаловића са дружином, видје да се преварио, препаде се те без боја иобјеже пут Дубровника. Кад опази Дука да Турци без обзира бјеже, он поврати своју војску и удари на кулу у Суторини. Послије кратког боја Вукаловић са оно 600 Бокеза и осам Херцеговаца, јер остале бијаше послао на Зупце, на јуриш освоји кулу и истјера Турке из Суторине. Лука Петковић први уграби и скиде барјак турски. У овој кули на|је Лука 24 сандука праха и 25 врећа бешкота, што он све раздијели војсци. Еасније кулу зап&мгае а заробљене Турке пустише у ћесарову границу. У ово доба доЈјв к Луци Михаило Зега из Баната. човјек научен и одважан, који Луци бјеше десна рука свуда гдје се пера тицало а и сабљом је знао махнути на бојишту. Мало касније стиже из Сријема Милан Лалошевић. младић хитар и ваљан, те га Лука гледагае као свога сина, али зла коб хтједе те на брзо иогину. Бијагае отигаао по ноћи с једном четом да запалс турске куле на дно Зубаца а бјеше кишљиво вријеме, те не могаше ватра да ухвати. Милан пође да укреше ватру, али га турска стража спази и опали на њ. Еуд Ке несрећа, зрно га смртно погоди низ капу у десиу мишицу те му гуштер прекиде, дружина га рањена

изнесе да му Турци главу не посијеку, али мало касније од ране иремино, те га браћа лијепо сахранигае код цркве св. Петке на Зуицима. До Милана погинуо је и Раде Деведери родом из Италије, који је био Гарибалдијанац. Одмах иослије ове битке крену Лука са свом војском пут Зубаца, а остави стражу у Суторини,да не би од куда Турци наљегли. Еад је Лука изагаао на Зупце, овдје нађе око хиљаде момака. гдје га чекају да ударе на Турке, који се бјеху утаборили између Тулих и Турмената. Најприје Лука јави сакупљеној војсци, како је отјерао Мехмед-нашу уз Еонавље и освојио турску кулу у Суторини, на посоколови своје витесове говорећи: „Ако је много Турака, Бог је јак, те ће нам помоћи, само сложно, све за крст часни и слободу златну". За овијем разреди војску на удари на Дервиш-пашу баш око подне 24. Фебруара 1861 године. Бој је трајао све до мркле поћи, а кад Турци видјегае који их јади нађогае, не смједогае остати да преноће на Зуицииа, него ноћу иобјегоше пут Требиња. Еада видје Лука да Турци бјеже, повика своје соколове, те се отиште у потјеру за Турцима и гони их све док се не склонише под топове града Требиња. Ту се бој прекиде, Лука остави око Требиња стражу а он се врати са осталом дружином на Зунце. У овој потјери оте Лука Турцима 300 товара тајина, уз то Дервиш-паша изгуби 626 војника, осим многијех рањенијех што их војска у Требиње унесе. Луци погибе 24 друга а 20 бјеше рањенијех. У ово доба удари из потате Сарош-пагаа уГацко на Берушицу и на иријевари посијече девет браће Гргуревића, којн се нијесу Турцииа ниодметали; те окрену преко Сјенице на Скадар. Тада Луци дође глас да ће Сарош-паша доћи преко Сугорине на Дубровник, те Лука на брзу руку скупи неколико момака и посла у Суторину да дочекају пашу и освете своју браћу. Ну паша овијем путем не наљезе, него сами његови момци и коњи уз пратњу аустријскијех војника. Лучина их војска донека и отме коње а аустријске војнике поврати натраг заједно са пашинијем момцима. Еада чу ово Аустрија, тешко јо1 жао би, па да би дала неко задовољење Стамболу, одмах нареди ђенсралу Гавру Родићу, који се онда у Дубровнику налажаше, да сакупи убојиту војску и удари Луци на Суторину. Родић скупи војску и сву ратну сирему и оирему, па се крену из Дубровника преко Еонавља на Суторину. Еад је ова војска ишла у Суторину, те по што се твјерише да нигдје никог нема до стараиа и дјеце,