Glas naroda

371

Родић посла једно одјељеље војске и пијоиере на бријег више Суторине, да развали Лунине стражаре на којима се српсла застава вијаше. Док су ови војници на бријег изашли, Видо ЕатиВ, који чуваше ону еилну тврђаву, скиде заставу и уклони се, да га гојска није ни видјела. Тако аустријска војска без ране и мртве главе освоји ову „тврђаву", па је сву са земљом сравни, а однесе с ње два гвоздена топа, са којима је Лука Суторину од Турака бранио. Баш у исто доба кад је РодиБ рушио Лучину обрану, Лука је крвави бој био са Дервиш-пашом на Зупцвма. Луци Бог и среЕа даде, те Дервиша поби-

једи и загна у Требиње и баш у онај часдопане га глас, да му је Родић стражару развалио и топове однио. Кад разумије Лука ово, заборави на труд и умор, изабра неколико момака те похита да честита РодиПу побјејзу. Али док је Лука у Суторину сашао, РодиЕ је већ био у Дубровнику, те не би срећан да се с њиме поздрави. Лука је због ове новреде границе иротестовао преко коксула на гаранте силе, али врана врани очи не вади, него ко што маче, маче; а тешко вазда слабијему! (Наставиће се.)

ГРАђА ЗА ИСТОРШУ СРП. ИОЕРЕТА Г. 1848. Саопштио ш—ј—. (Наетавак.)

П и с гл о VII. №. 6015. Тајно. Високоблагородному г. предсједатељу комисије у Руми, II. Ст—у, и дјеловодитељу исте, г. Г. Ј—у. Правителство је примнло писмо Ваше од 18. тек. Кг. 2. у сљедству чега Вам препоручује, да Ви одма, како ово писмо примите, овамо обојвца правителству, гди ћете преважне политкческе узроке овога позива саслушати, дорете. Међу тим пре поласка Вашег овамо, отидете Г. Стојчевићу и изјавите му, да сте за добро нашли овамо у Земун правителству доћи, и тако да на пут полазите, а овај правителствени позив како од г. С, тако и од сваког другог у тајни задржите. Из засједанија правителства војводовине Србије, у Земуну 21. окт. 849. мјестозастунник преддедатеља, ч.теп Народни секретар Правителства Јован Станковићср. Петар ЈсвановиЋ ср. Кг. 176. РаЈено у Перлезком Стану 26. јунија 1848. гИ с п и т над Александром ИвковиЕем, комесаром военачалника ДракулиЕа. Исти Алексачдер представши данас показао је: „Ја сам по налогу г. ДракулиЕа као народни комесар у Панчево отишао, да издатеља Српства Павловиба овамо доведем. но кад сам тамо дошао, и одбору се пријавио, с надлежним на то пуновластијем, чланови одбора не само што нису хтели истога ИавловиВа издати, веВ су изразивши се, да Ее они, извиђење издајства тога на себе примити, отишли сами код ЛавловиЕа и писма бунтовна сами истраживали и сами читали, без да суњему као комесару саизволили присуствије с њима, и дјеЈствително увјерење о бунтовним умишљаима истога Павловића. Одборници исти код Павловића кажуда су до трибунтовна писма нашли, но такова не само нису му дали ни Дракулићу однети, већ су се изразили, да Ееду та писма у Карловце послати."

По овом је полковник Дракулић за доказати, да је Павдозић заиста издаЈник рода и отечества, показао: „Исти НавловиЕ, као што су ми два Бечкеречанина (моји тајни вјеснисници) казивали, нисма евоЈ 'а шиљао је у Бе-ву Цркву, и одавде одправљао је у Бечкерек Кишу, који Је писмо у каФани, по сведоџби исти Бечкеречана читао, у том смислу: „да Кишностара се само неко число Еатана преко Беле Цркве у Панчево послати, па Панчевди да ће готови бити, поданицима његовим и целе Маџарско назвати се". Овом подобна писма исти ПавловиЕ од своје стране шиљао је у Темишвар ВуковиЕу, и као проклети јуда хтео је свој род своје етечество, и све штонаСрбском срцу лежи, продати и нздати. Оваког здомислитеља, желивши у злоковарним сплеткама уватита, ускорио сам мога комесара Алексакдра послати, да тамо у Панчево оде, и о том дјејствително увјери се, давши му тај нарочити налог, да сва пнсма код куЕе издајника претресе, и мени иста донесе а Павловића доведе. Но Панчевцн, одборници, који су с духом једни исти зломислнтељи, овом комесару не само што нису хтели бити на руци, већ су самн код ПавловиЕа отишли, и сами тамо по артијама павловићевим преметали, нехтевши комесара ни бар за участннка тога дјејствија примити. Овим поступком Панчевци ти чисту невјерност нрема своме роду и отечеству, према заклетви н дужностисвојој на коју су се заклели ноказују, и за то молим, да се сходне мјере унотребе, за отклоненије ти зала, која Ее у сваком смотрекију нама опасна и шкодљива бити". Војеначалник стана перлешког ДракулиБ с. р. П и с м о VIII. Скупштнни досадашњега цивилног Правнтелства српске ВоЈ'водовине у Вемуну. Ваш пријатељски поздрав од 28. сернња т. г., који сте ми преко одсланика ваши послали, повиено