Glasnik Skopskog naučnog društva

732 Гласник Скопског Научно Лруштшва 6

би значило банкрот поседника бешлика и поверилаца у пиастрима. Данас се може добити за 4 бешлика златник од 20 пиастера, а онда би скочио златник на вредност од 35 пиастера дакле 7 бешлика. У том би размеру скакале и цене роби. Издањем папирног новца детериоризирао би се бешлик и тим би се метло на коцку благостање земље.

Лек за одржање вредности новца лежи у равнотежи између увоза и извоза, а та се може постићи само помагањем земљорадње.

Пошто су велике силе интересоване не само политички него и трговачки и индустриски за регенерацију Турске, то би јој требале помоћи да дође до зајма од 2 милиона фунти штерлинга и то би било добро, јер би оне онда имале право да надзиру трошење тог зајма.

Та би сума могла потакнути лепо земљорадњу у тако плодној земљи као што је Турска. Тим би се могао покривати и дефицит у трговинској биланси дотле док би се повећала земљорадничка продукција и успоставила ту равнотежу. То су главне мисли Балтацијева мемоара.

Пошто није успео да добије зајам на страни, Решид-паша је остао при својој првој намери да изда папирни новац, премда су га Енглеска и Аустрија одлучно од тог одвраћале. Штирмер је истицао Решид-паши, да ће корумпираност већине његових сународника наћи у том мамац за добитке. Халил-пашу ће среброљубље најпре потакнути да склони Порту на ту несрећну операцију. Свак ће настојати да украде што може. Крајња конзеквенција тога може да буде револуција и пад престола.“

ли, ти савети нису могли Порти прибавити новац, који јој је одмах требао. Повољним решењем египатске кризе нестало је додуше ванредних новчаних потреба за тај спољашњи сукоб, али су остале увек велике унутрашње тешкоће. Порта се, ипак, помогла благајничким боновима — каимама — с каматама од 12", (од 1841) у суми од 60 милиона пиастера и добила је на њих аванс од лондонске куће Рикардо. Одмах идуће године смањене су камате на 67, али је сума каима повећавана и достигла је у почетку педесетих година око 176 милиона. Још јаче су умножавани бешлици. Убићини цени њихов број у промету на 500 милиона пиастера. Та инфлација оштетила је многе веровнике, особито стране, који су давали кредите у роби на дуге рокове и у пиастерској валути.

Под утицајем европских идеја задњих година владе султана Махмуда | ојачала је тежња да се валута стабилизира и довела је тек за његова наследника, од 1844, до целог низа мера за стабилизацију курсева: до поступне конверзије старог новца у нови, у т. зв. меџидије с једнаком садржином као и европски новац и најзад до установљења царске отоманске банке 1848 с капиталом од 25 милиона пиастера, под управом шефова двеју главних цариградских кућа Жака Алеона и Емануела Балтација, који су, пре тога, по споразуму с Портом, уз годишњу оштету, стављали отоманским трговцима своје трате на иностранство по сталном курсу. Али, уметно одржавање нижих курсева довело је наскоро до ликвидације те цариградске банке (1852) с дефицитом од 35 милиона пиастера. Наскоро се образовало друштво за оснивање нове Отоманске банке.з

Падање вредности турског новца приморавало је трговце у Турској, у првој половини 19 века, да непрестано воде у евиденцији кретање курсева страних валута и златног новца према пиастеру. Из трговачких књига Срба трговаца из Сарајева види се, да су стално прибављали обавести (из Трста, Беча и др.) о промени курсева.

Први покушаји да се модернизира политичко уређење Турске у време хатишерифа од Гилхане ударили су на јаке финансиске запреке и међу њима у првом реду на срозану валуту као на најизразитији знак поремећених при-

1 Љадет, Му. 391 Е, Цариград 28 фебр. 1840. 2 ШЉаени, ор. се. р. 314—322.