Glasnik Skopskog naučnog društva

ПРАКТИЧНА ФИЛОСОФИЈА ПЕТРА БАРТУЛОВИЋА.

Док је историја југословенске књижевности далеко одмакла својим реконструкпијама и систематизацијама, историја |угословенске философије постоји тек са нешто мало изолованих студија о Руђеру Бошковићу, Качићу-Миошићу и неким другим чувенијим философима. Зашто

Могло би се мислити да Југословени имају само изузетно и с времена на време у својој прошлости философа и философије. Међутим ми смо за последње четири године имали прилике колационирати на тако слабом извору као што је Скопска Университетска Библиотека преко две стотине југословенских мислилаца који су публиковали бар по једну специјалну философску студију, и то т сопштио у ХУШе и ХТХ У веку. Е

Разлог ће свакојако бити у томе што су историчари философије навикли да траже и реконструисавају само величине или бар философске појаве које би имале ма коликог утицаја на развитак уопште философског искуства. Да крену сложени и тешки свој апарат, потребан им је привлачан какав историски проблем као што је Аристотелес, Кант или Бошковић.

Изгледа нам, међутим, да се значај, вредност мора издвојити од величине. Мањи по своме замаху и непосредном друштвеном резултату, извесни мислиоци могу бити појединим својим концепцијама прворедног значаја. Да такви буду, не може их спречити ни то што би били и поред својих публикација сасвим непознати. Није редак случај да се на Западу у непознатима, као што је доскора био н. пр. Соштоћ, открију највише вредности за свеколико философско искуство.

Историја философије не мора значити реконструкцију духовних величина. Може она реконструисавати значајне концепције малих и најмањих, па чаки сасвим непознатих духова. Тако, историја југословенске философије, ако не може бити историја философских величина, може бити историја значајних концепција и рефлексија.

Кад се ова разлика направи, смисао истраживања и реконструисања историје југословенске философије је дат. Да је пак сама разлика конкретно учињена лако ћемо показати на примеру Петра Бартуловића, најмањег од свих двеста наших философа ХМШе и Х1Х“ века које имамо на својим историчарским листићима, толико малог да за њега нити знају иначе пребогати далматински архиви нити учени наши фрањевци, малог јер је у философији написао само једну књижицу али тако значајног да би морао имати своје доста видно место у историји наше философије и онда кад бисмо имали у њој неколико Декарта и Бошковића.

. Овом, дакле, студијом покушаћемо да експлицитирамо дубоко значење једне специјалне философске књижице из 1796. године, са нашег приморја, а од писца сасвим маленог и непознатог, од Пг Петра Бартуловића. Што се тиче значаја ове књижице, њега неће бити чак ни потребно назначавати нарочитим паралелама са извесним покретима и школама философским ХХе века; он ће