Glasnik Skopskog naučnog društva

740 Гласник Скопска Научно Друштва 2

се сам наметати и бити јасан не само стручњацима него и свакоме ко је ма што и ма колико чуо о философији садашњице.

1 — О животу Петра Бартуловића знамо врло мало.

Једино три податка нам изгледају извесна. Лрво, био је лекар и доктор медецине; друго, био је католички свештеник; и, треће, живео је у Макарској.

„Да је био лекар и доктор медецине доказ је то што се на свима својим штампаним делима потписивао Ла Мапз. рог. Ргегто Вагтћиоттсћ и што је написао на нашем језику књигу: КагПпсне ЏКате, пч М]аегфаћ сод. 1799.

„Да је, пак, припадао једној од најугледнијих породица Макарске, био свештеник и чак секретар млетачког проведитора за Далмацију и Албанију, имамо доказ у текстовима повеље и декрета о породици Бартуловића, који се налазе публиковани на крају (р. 23—28) књиге која носи наслов ЕрПоте ае! Рутоцеро, е Којо а; Масагзса, Ритоте, Е Стата, соп !е зџе ртодегте, опот, е сопјесто, аеЏе јатисце ртпоштаће. Јјп Мепеда. МРССХСМА Имамо више разлога да мислимо да је ову књигу написао сам Бартуловић. Прво, на насловном листу се писац потписао са осам слова А. Е. Р. М. М. Р. Р. В. С. од којих четири предпоследња слова представљају скраћен уобичајени Бартуловићев потпис на својим књигама: ЉМапз. Јо. Реето Ватћџотлећ. Друго, посвета Паскалу Грубишићу, коју је потписао неки Р. У. М. К., контрсињирао је М. Р. Р. В. Р. Овај последњи потпис је лако дешифрирати, кад се узме у обзир да је Бартуловићева породица носила још и име Пуовића. (Он гласи: Мапз. Го. Ртеђто Ватћшоштећ Риошећ. А значајно је и то што су документи о Бартуловићевој породици дати у овој књижици као у закључку. Најзад Симеон Љубић у своме Оглопато Вгоодтај:со дет Џоттта Шизбт деПа Ратагта“ увршћује ову књигу у Бартуловићева дела, а за то је морао имати својих разлога. Ну, био Батруловић писац ове књиге или не, сама околност што је она била штампана, даје нам ту гаранцију да су податци који се налазе у њој били изложени контроли савременика, и према томе врло вероватно веродостојни.

У овој књизи,“ на почетку документа датираног Масагзса 12. Онобге, 1771 а потписаног од Стасото да Ктоа, млетачког проведитора за Далмацију и Албанију, налази се следећи текст, по коме се јасно види да је Бартуловићева породица била једна од најглавнијих привилегованих породица Макарске а да сам Бартуловић био је калуђер и врло угледна личност у млетачкој администрацији. „Еаплеаћа Вашшомећ, Рцомтећ, соде еспајтепће, сће 1' афте рппсраћ је ргегосануе Еше а! дџезјо раезе а! Масагвса. Поп Рлето КећПолово 4! ачајна зтеојакте соп рјепа пша зофвајадопе | езекста пе! питатего 4! пло Бесгећато.....“ Исто тако се похвално изражава о породици Бартуловића и самом Петру проведитор макарски, Магсћо Оштт, у своме декрету датираном Мага, рпто Сепато 177]. следећим речима: „Ассетан Мо! да Ееде де! СојоппеПо 4: Масагвса еззет | зиррПсапн шпа деЏе рптараћ Еапмеђе 4! дие! Раезе, сће та: 1 зоћорозја а Разот, сотрејепн арршто а зоћ Кизнеј, тасесће дгасопеоло зетрге соп аџеЏе деЏа зиа Сјаззе, фгомато сопуетепје 4! езацате | тађапхе пп стала а тез! де! шћен а аче! Ртејајо, сш зетме, соте Зеотећано, Р. Рлефго“...“

Према овом последњем тексту могло би се додати трима сасвим извесним податцима о животу Бартуловића још и то да је припадао једној од оних ретких породица које су се у мору сељаштва истицале за време млетачке владавине на нашем приморју својом културом.

И то је све што можемо знати о животу Петра Бартуловића. Макарски архиви не садрже о њему ни једног јединог податка. Врло учени О" Ј. Божитковић је, на нашу молбу, претражио како градски тако и манастирски архив у Макарској, и то од 1740. до 1830. године, и није нашао апсолутно ништа. Исто тако су и наша истраживања у Дубровничком Архиву остала без икаквих резултата.

1 До овог списа смо могли доћи, захваљујући Господину О" Петру Колендићу. > Млеппа, 1856., р. 22.

вз р. 25—26.

4 ор. си. р. 26.