Glasnik Skopskog naučnog društva

7156 Гласник Скодско Научно Друштва | 4

следно да се не сме на њ применити онај драконски закон. (Свакоме је сад било јасно, да је Цвитко изгубљени син Пастарчев, а да је Ружа некадашња Илијина Љубица. У општем весељу сад ће све да као у класичној комедији сврши пировима: витко ће добити Ружу, (Стана ће се најзад задовољити Богданом, а цео Вис ће да у аркадском расположењу непритајаног задовољства учествује у срећи своје деце. ж

(Само што „Мурат Гусар“ није оригинално дело.

Између редака, једва приметно, признао је то био и сам Газаровић, кад

је, увијено некако, казао у предговору: „Хотио сам ово морско разговарање сложити у наш наравски јазик на начин

ПИ Гусара латинскога,“

А аса у обесе | |ДЕАЕВВ = БЕ Али ми сад сасвим тачно знамо, да

З - 1 | 5 је то буквални превод, с врло мало одстуСОВЗАВО пања, талијанског „П Согтзато Аптапе“ АЕТМАМТЕ

песника Лодовика Алеардија. Племић Алеарди рођен је у североРаџоја Мапшта р:

италској Виченци, није утврђено кад, али вероватно негде око 1580, а био је, изТОРОУ1СО АТЕАЕР] „Асатетса Оџтрзсе Расепито.

овесвкајевоа осе вавоса опао сиса нова есвосо оно

гледа, жив још 1651. Негова Виченца с раскошним Паладијевим „Теато Обтрлсо“, који је и сад првокласна атракција тог града, још од времена Банђорђа Трисина с љубављу је неговала драму. Баши у његово доба истакли су се као писци пасторала Мадалена Кампиља са својом „Еот“ (1588) и доктор Строци-Чикоња са својом „Пеђа“ (1593),' па није чудо, да се и Алеарди кушао огледати у том литерарном роду.

Најпре је дао трагедију „Атпида“ (М:сепха, ОСтесо, 1607), тек што то није ТГасова чаробница, како би се на први мах помислило, него Енглескиња Ана Болена. 1610 изашла је споменута рибарска пасторала „П Согвако Атшпапје“ са засебна четири интермедија под натписом „ОЈацџсо зећеги о“, да одмах затим опет даде трагедију „Апида Шгаппо“ (Масепха, Сгоза, 1611) са догађајем из живота тунишких муслимана.

аи 4 марта 1612 у „Теако ОПтрлсо“ уљу лави аи) | дат је један помпозни турнир с бројним 7 · алегоријама, персонификацијама и с триумСл. 3. Алеардијев „И Согзато Антате“ _ фалним колима. Драматски увод, у колико (1610), талијански изворник Газаровићева _ се певао и рецитирао, написао је за ту „Мурата Гусара“. свечаност наш Алеарди, да се већ сутра-

дан даде у ефемерној „Ассадепца део [п-

ман“ његова драма „17 омпоте а Масепха“ (Масепха, Стозз, 1612)" с интермедијима уз музичку пратњу.“ Иста такова мелодрама је и његова последња

АШ ић, 5грпоге „1 тпог СОМТЕ СОТАСОМО Соте 4» Соб ао, СР Запјадое,

ВЗВ ОСТОЈЕ РОС ИОЕЋУС ТО РОЕКдСТ

Руеју о Готелто Боут,е бјасото Сејстио. Соп Исепгаде' Зир. 1610. |

ЗОО СУ КОС ЕТУСУЕ ТО ТОСТО

' 6. В. Сгопаћо, Га дгтаттанса а Масепха пе! Стаџесепћо, Топпо 1895, 136, 139.

2 (6. Вгоспобоо, Кезће 4' аса а Масепха пе! зесоћ ХМЕ е ХУД, [' Нана тодетпа ТУ (1906), мо]. Ш, 15.

8,9. Битог, Ассадепје !п Масепха, Могле бсоја-Сатеким, Масепха 1892, 18.

а 0. Вгоспобоо, Меоћ аЊол деј Мејодгатта. Годомсо АЈеатфћ, Капа деПа Потетшса

10, он. 1908, Ме 41. '