Glasnik Skopskog naučnog društva

3 Газаровићев „Мураш Гусар“ 755

се једном у идилској пози обасипљући се целовима забављали на обали, искрсле су однекуд две лађе младог Мурата Гусара и њих заробиле. Да им муке буду веће, одмах су их раставили, а у ноћи, за ужасне олује, лађа, у којој је био Цвитко, разбила се, па су валови њега бацили на Вис, где га је напола мртва нашао рибар Пастарц.

То је предисторија. После раскошне уводне „зсепа таг та“, где Нептун у пратњи, без сумње, тритона и нереида говори пролог, догађај се расплиће од јутра до вечера кроз пет чинова полиметријских стихова. (Све се догађа на

ису, чије су лепоте аркадски потенциране и истакнуте. Међу утегнутим рибарима, који дају утисак поаристокраћених лакаја, где је све до смешности извештачено идеалисано, крећемо се царством фантазије, што нас држи у илузији митског благостања, да смо у времену опеваног овидијевског златног доба наивности. А ипак и поред тог мора раскоши и привидне среће, живот ту није ни једнолик ни миран, него напротив врло комплициран у вечној трзавици афеката где се и целе масе за најнезнатнији догађај усплахирено и солидарно покрећу. Лица махом болесно раздражљива са самоубилачким склоностима у дугим духовитим дијалозима или до у бесконачност јадикују или по већ неколико пута препричавају догађаје изван позорнице, да тим надокнаде и ускоре акцију, па разуме се, да је ту и беспотребних лица и излишних сцена, које с тешком муком схватамо, у којој су вези с главним догађајем, што је све подражавање комплициране нагомиланости Гваринијева „Разтог Бао“.

За мегаломански (Сејченто испала је, ето, из моде класична једноставност Тасова „Аминте“.

У Цвитка се међутим до лудила заљубила Пастарчева кћерка Стана. По што, по то хтела би да се наметне сентименталном странцу, који само за Ружом плаче, јер тадашња пасторала, и ако је често дала психолошки добро мотивисане пасије неудатих жена протагонискиња, она је ипак нежну женску скромност ограничила на саму физиолошку невиност, а друго је све тим девојкама-мушкарама било без замерке дозвољено! Па тако и (Стана. Сама и преко отресите и искусне старе фуве, која се угледа у Тасову Дафне, намеће му се, нуди и стопу у стопу га прати, не обазирући се, немилосрдна, више на рибара Богдана, који, да буде неизбежних и комплицираних унакрсних љубави у резерви, непрекидно за њом и лута и уздише..

Баш у то доба, на дан посвећен Нептуну, кад хришћански Вишани у свечаном расположењу славе свог морског заштитника, пасторале су наиме одувек пуне хришћанског и поганског синкретизма, пристала је и друга алжирска лађа на Вис, с Муратом Гусаром, који ће да свисне од туге, што ропкиња Ружа није према њему самилосна. Мазио је и тетошио, али није успео ни да му за час буде склона, она се само пренемагала. Него кад је сам изашао на крај да се одмори, наишао је на њ Цвитко, препознао га, бацио се на њ као бесомучан и тешко га ранио. Био би га, без сумње, и дотукао, да изненада није то спречио стари вишки рибар Илија, само што је одмах, после првих речи Муратових, било јасно, да је он у ствари некадашњи Зимород, син баш тога Илије, који је сместа рањеног сина поверио лекарској нези, а сам, узбуђен и љут, отрчао да витка пријави суду. По неком локалном вишком закону, немилосрдном, како што су уопште несхатљиви и драконски сви закони пасторала, имао је да буде кажњен смрћу сваки странац, за кога би се доказало да је на Нептунов дан повредио некога Вишанина. Пастарц се, право треба речи, одмах створио, да Цвитку представи погибао, у коју је упао, само што он није хтео да бега, пустио је да га вежу и изведу на суђење.

На њ тако везана, баш у часу, кад су спремни да га секу, наишла је Ружа, по коју је послао био Мурат. Настало је дирљиво грљење с натецањем, ко ће за кога да се жртвује, као Амарили и Миртило у „Разјог Бао“. Само што га њезина љубав не би била спасила, да пред неумољива суца нису у згодан моменат као поручени однекуд избили Дунат и Фелич. Тражећи ту подсвојчад вођени неизоставним пророштвом пасторала дошли су они за њима на Вис и ту су одмах успели доказати, да витко није странац на Вису, па до-