Glasnik Skopskog naučnog društva

ЗАШТО ЈЕ ОСНОВАН СЛОВЕНСКОГЛАГОЉАШКИ МАНАСТИР ЕМАУС У ПРАГУР

Недавно је својом одличном студијом: „Повад перогпан ћгуајзко састојака ргђемоаф 12 з!агобе «Кос јемка“ ' професор загребачког универзитета др. Ст. Ившић наново покренуо у науци досад нерешено питање: Зашто је управо Карло ГМ. основао словенскоглагољашки манастир Емаус у Прагуг

Досада су на то питање у главном покушавали да одговоре само слависте, литерарни историци и лингвисте. Занимљиво је пратити њихова резоновања у том смислу. (Одговор на то питање они очевидно нису могли да даду.

И. Броз је романтички схватио сврху манастира Емауса, он жали, што словенска служба са глагољским писмом није у ХЛУ. в. захватила дубљег корена код Чеха и Пољака: „Каким би књижевним радовима била она понијела међу Чесима и Пољацима 2“:

П. Сирку је у својој иначе библиографски врло темељно обрађеној студији, (О историји глагољаштва у Чешкој, на основу чињеница утврдио, да су далматински глагољаши манастира Емауса имали за дужност, да преписују књиге и да Чехе уче глагољицу и црквенословенски језик. Првог деценија свог опстанка су преписивали хрватске, другог деценија и чешке текстове; то преписивање чешких глагољских књига протегло се кроз ХУМ. и ХМ:. в.

Јагић је одмах приметио да Сирку није одговорио на главно питање: како су прашки глагољаши могли доћи на чудну мисао, да чешке текстове пишу глагољицом 2 „је ли то можда била намера или жеља Карла ГМ., да ли се он носио заиста лудом мишљу да за чешки језик и књижевност место латинског уведе глагољско писмо“ запитао се Јагић и одмах одговорио, „да сигурно није. Па ко је онда скривио да се изопачила првобитна намера, која се само у том могла састојати, да се врши црквенословенско богослужење 7“ питао се даље Јагић и развио дословно овај одговор: „Карло ТУ. је свакако на неки начин чуо о хрватском, старо-римокатоличком, а по свом бићу словенском глагољаштву. Било да се њему самом тако чудна повластица допала да ју је и у Прагу хтео завести, било пак да му је тај план с друге неке стране сугериран (вероватно у Италији), при чему је можда играла улогу и задња мисао, да се тиме црквено јединство међу Словенима постигне; свакако његово оснивање словенског манастира Емауса није имало друге сврхе, него увођење црквенословенског богослужења зесипаџит гиЕшт котапит.

У ту сврху позвати су из хрватског приморја у том богослужењу искусни глагољаши у Праг, да послуже као инструктори. Да би се словенски карактер манастира с црквеним богослужењем трајно одржао, морало се побринути за то, да не само први калуђери манастира него и њихови наследници најнужније

1 Бјама. Ртас 1922.

» Ту. Вгох, Субсе 1з ћуу. Кор еупозћ. 7. 1888. П, 79.

8 Р. Букки, Хаг безећећ«е дез С]Јасоћативз т Воћтел. Агећју 1. чјам. РАПојоше ХХЛ, 169-197.

# Нетачна претпоставка, Карло ГМ. бавио се у Италији од марта 1331.—авг. 1333. као младић од 15—17 г.; и ратовао у Ломбардији од априла до окт. 1337., папа је био у Авињону и није с њим долазио у додир. Жекипзку, Сезећећје Кајзег Капа ТУ. и. зепег Де. Гапзђтиск

1880; !, 48—105; 192—213.