Glasnik Skopskog naučnog društva

762 Гласник Скопског Научног Лруштшва 4

својом иницијативом ни Арнест од Пардубица, који је тек пре две године (1344.) постављен за надбискупа новоустановљене прашке надбискупије, да тражи (1346.) од папе, да се међу Чесима уведе словенско богослужје, против кога се римска курија код Јужних (Словена тако одлучно борила.

аш те године је Климент МЈ. одлучно устао против свих новотарија у црквеним стварима, његов ђтее 1346. г. осуђује нову Окамову схоластичку школу, која под невиним изгледом и доброхотном намером резн ега зепипа шири.“

Па ипак је Климент М!. 9. маја 1346. прашком надбискупу дао дозволу, да тамо приспели хрватскодалматински калуђери глагољаши могу богослужење вршити на словенском језику, свакако због тога, што је тај дипломата на папском престолу на почетку преговора са српским краљем Душаном засновао далекосежне планове, да помоћу Карла ТУ. и словенског богослужења у Чешкој боље образованих словенских калуђера постигне жељено јединство вере. Карло ТУ. изашао је и овога пута папи у сусрет, подигао је словенскоглагољашки манастир Емаус у Прагу (1347), узео га у нарочиту заштиту и богато га са женом Бланком даривао.

Баш на почетку прошле године (1346) покушао је Климент М! да краља Душана приведе толеранцији, касније сасвим католичкој вери. Папино писмо од 8. јан. т. г, да поврати бискупији которској двадесет одузетих места и престане с даљим прогонствима католичке цркве,“ примио је краљ Душан хладно и после крунисања за цара (6. апр. 1346) је своју протукатоличку политику још у јачој мери наставио Климент М!. који је на истоку већ неколико година водио активну политику, то није могао трпети. Кад Душана није могао од тога директно да одврати, променуо је тактику: отада је покушао индиректно политичком пресијом преко других на њега да делује. Почетком идуће године примио је Климент М!. са задовољством од скадарског епископа Марка вест, да цар Душан унију с католичком црквом жели и одмах му је (у марту 1347.) послао писмо, у ком га у тој намери учвршћава. По новој тактици дао је одмах написати на пет високих државних чиновника католичке вере у служби Душановој посланице, да и они са своје стране на српског цара у том правцу делују."

Али, све је то остало без успеха, јер је 6.,7. и 8. 5 Душанова Законика од 1349. г. прописивао строге казне због прелаза у католичку веру, већ обраћени морали су се повратити у православље.

У мају идуће године (1350.) обратио се Климент МГ. на угарског краља Лудвига |., на дужда млетачког и на великог магистра јовановског реда да они свим силама Душана од противкатоличке политике одврате,' али Лудвиг !. био је тада заплетен у рат с Напуљем,“ а Млеци су стајали у добрим односима са Србијом.“

Кад је пак 1352. г. посредовањем папе између Угарске и Напуља дошло до мира, почео је Лудвик |. против Србије да се оружа. После неуспелог покушаја измирења, избио је 1353. г. између Угарске и Србије рат, који се продужио и у идућу годину."

Да би се од угарске опасности ослободио, обратио се Душан сада сам на папу. Његови поклисари донели су у лето 1354. наследнику Климентову, папи Иноћентију М!. (1352.—1362.) у Авињон царску хрисовуљу у којој је Душан изразио жељу, да пређе у католичку веру и да јој пуну слободу у својој земљи дозволи.“ Преко трогирског бискупа Бартоломеја је уједно папу замолио, да га

' Мегипзку, о. с. 1, 350—353.

» Егекет-НеттеЦик о. с. р. 190.

з Исправе о подизању и уређењу манастира штампао Рејзеј, Кабег Кап МУ. Кбпле Воћтеп. Ргас 1789. 1. и. П. Ва. Уп. Бугки, о. с. р. 170.

4 Тћетег, Мопит. Нипо. 1, 701.

# Јиречек-Радонић, Ист. Срба 1, 301.

5 Тћетег о. с. [, 734—735.

" Даб, Моп. ЗјЈам. Мета. Ш, 186.

8 р,. Свешљег, Вођа Глааом а 1. 5 М/есапшза ха Рајтасци, Кад 152, 42 14.

» Ре. 6. Момак, 1: аПеапта Мепејо-ветђа пе! зесојо ХМ. Мепеда 1925., р. 23. |

г• П. Марковић, Одношаји између Србије и Угарске 1331—1355. Н. Сад 1904., стр. 76.

1 Тћепег, Моп. Нипе. ПЦ, 8—9.