Glasnik Skopskog naučnog društva
3 Зашто је основан словенскоглаољашки манасшир Емаџс у Празј 7161
Према томе, сви досадањи најглавнији одговори на истакнуто питање су само разне мање или више веројатне, чињеницама неутврђене хипотезе, то питање је, дакле, у науци и даље остало нерешено и отворено.
У досад још недовољно проученом писму Карла ГМ. краљу Душану из Пизе 13. фебр. 1355. г. нашао сам један у науци још незапажен позитиван и директан одговор на истакнуто питање: да је папска курија хтела Карла ЈУ. и преко њега прашке глагољаше манастира Емауса с црквенословенским богослужењем да употреби као средства, да Душана и његове поданике лакше приведе унији с католичком црквом.
Полазећи од те чињенице, у ретроспективној узрочној вези с оријенталном политиком папе Климента МГ. (1342.—1352.), с енергично започетом религиознополитичком акцијом тога папе у јануару 1346. г., да Душана приведе најпре толеранцији касније унији, затим у вези с апсолутном покорношћу Карла ТУ. папама Клименту М!. у доба оснивања манастира (1347. г.) и његову наследнику Иноћентију М!. кад је писао Душану горње писмо из Пизе, (1355.) дошао сам до закључка, да је Карло ЈУ. основао 1347. г. словенскоглагољашки манастир Емаус у Прагу иницијативом папе Климента МГ, који је на почетку своје религиозно политичке акције код Душана имао намеру, да Карла ТУ. и преко њега прашке глагољаше манастира Емауса с црквенословенским католичким богослужењем употреби као два успешна средства, да Душана и његове поданике лакше приведе унији.
Развојни ток историских чињеница ту претпоставку сасвим утврђује.
Папа Климент М!. (1342.—1352.), морално и религиозно додуше рђав човек, али иначе окретан говорник и дипломата, био је најизразитији представник борбеног авињонског папства, дипломатских успеха имао је доста и снажно је захватио у судбину Немачког Царства, Чешке и Душанове Србије.
На истоку је дипломатско-религиозном акцијом покушао да Млетке и Латине Архипелага сједини против све јачег надирања Турака“ и да промакне унију, али православни владари Балкана, Кантакузен“ и краљ Душан, нису на унију озбиљно мислили а рат Млетака са Ђеновом је његову противтурску политику потпуно парализовао. (Овој највећи дипломатски успех постигао је Климент М]. у Немачкој. Протуизбор његова некадашњег ученика, моравског маркгрофа Карла против цара Људевита Баварца (11. јула 1346.), био је његово дело.
Но пре избора морао је млади чешки принц као престони кандидат у Авињону потврдно право папе признати и још других знатних концесија курији учинити, које је касније морао још пет пута да потврди.“ Још од пада Штауфоваца су немачки владари узалуд покушавали да се папске надмоћи ослободе.
И Карлов такмац Лудвиг Баварац је свој неуспели покушај да се еманципује од папског туторства платио престолом. После упорне борбе Климент М!. је својим ауторитетом у Ренсу 11. јула 1346. дао Карла ТУ. изабрати за римског краља и будућег цара. Но и после избора је Карло [У. био због малог броја својих присташа искључиво упућен на папску помоћ, сем пет својих непоузданих
и себичних Курфирста — изборника, могао се само на папи подложне бискупе ослонити. Због толике зависности од папе схоластик (Окам га је духовито назвао „тех Котапогшт зе сјемсотит“, „РГаНепкбпе“, поповски краљ.
Сасвим је природно, да Карло ГМ. особито првих година своје владе, кад му је помоћ Климента М!. у борби против свога такмаца Лудвига Баварца била још неминовно потребна, није ни могао а свакако ни хтео ничега подузети, што би се с интересима католичке џркве косило. Тако исто није могао сам
· Еаекег-Негтећијк, Кгећепосезећећје дез Микејаћегв. Тиђтсеп 1912, р. 172.
8 1. Сау, Це раре СјетепЕ М. еб Јев аНатев Фомеп! (1342—1352) Рапз 1904, р. 15—32. 8 Љлд. 94—119
+ за. 157—161.
5 а. р. 167—168.
8 Ујегипзку, Дезећ. Кајзег Камв ЈУ. и. зејпег Де. Јппизђицек 1880, 1, 408—418.
" Еејкег-Нетпепк о. с. р. 181.
|