Glasnik Skopskog naučnog društva

СЛОВЕНСКИ 7ХЕВ5Т! ИМ ГРЧКА ДУБЛЕТА ТУОФО:ЛУОФОХ.

ПРИЛОГ УЧЕЊУ О ИНДОЕВРОПСКИМ ПРЕФОРМАНТИМА.

Значење обеју ових гласовно тако сличних грчких речи је сасвим истоветно: тама. Зато је само по себи разумљиво што се, у више махова, покушавало доказати да се, у ствари, ради о једној те истој речи, а да се разлика у почетном консонанту тих синонима појавила тек у епоси засебног развитка грчког језика, било да је старо /7— прешло у д»— или, обрнуто, да се од првобитног

ду— развило /—. За прву алтернативу изјаснио се од новијих глотолога С. МЕУЕВ, Спесћ. Сгатт.“ 254, док Н. Н1ЕТ, Опесћ. Гаш!- ипа Еогтепјећге " 197 држи напротив врло вероватним да је познији облик ууб0е.

Мајерово мишљење је данас сасвим напуштено, јер се за претпостављени прелаз консонантске групе у»— у д»— у грчком језику не може наћи ни једна потврда. Ни за грчку промену ду— у /"— нема, истина, никаквих паралела, али аналогни развитак старе консонантске групе д/– у 7,– (в. ућужуг „сладак од годамис == лат. ашав 14. ]. 5енмрт, Кићи 5 Лешзећг. Его мега]. Зргасћбогвећипо ХХМ 153, УЛЕРЕМАММ, Вегхепђегсег Веи“. ХШ 302) бар не протуслови Хиртовом извођењу облика ууфог из дудфог. Шта више, његово схватање узајамног односа тих речи изгледа вероватно и с тога, што се почетно ду— не находи ни у једној грчкој речи, сем баш у бубе, за чије се очувано старо ду— помишља на утицај сложенице '28/2955 8 135, . 426, где се консонантска група, пошто се налази у средини речи, сматра отпорнијом него кад је у њеном почетку. Најпосле, у прилог таквог схватања временског односа облика ууофог и диофог говорила би и околност, што се придев бугрербс „таман, изведен од 2уурос налази већ код Хомера, док се ууброс јавља релативно врло позно: Ал5. Мипа. 2, 13, Гак. Ретеот. 43, уустобте РА. тог. 2, 949 А.

И поред овог низа аргумената, које је у прилог Хиртова мишљења изнео Н. СОМТНЕВТ, Џђег фее Ееппмотф ипсеп шп Апзећеп илд шп Абрмесћасћеп (1914) 111 и д., мишљење да је дублета ууб'005: буброб постала у току развитка грчког језика није, по мојем схватању, ни најмање убедљиво. Време јављања једне речи у писаним изворима не може бити пресудно у питању одређивања њене старине, јер се врло често дешава да се облици, који су ван сваке сумње архаични, појављују тек у каснијим писцима, упор. н. пр. ур2575, пића, које је документовано тек у ж“иуђ, а мора да је прагрчко због етимолошке везе са урко (од "ат50) једем, зобљем“:стидт. стазан ждере“, лат. статеп (од "ртазтеп) трава, стнорд. Егаз „посластица“ М/АШФРЕ, Пај. ебут. УУ бтеђ.“ 350. Мако се

: Други пример био би уолал о, трбсем, дрмам, које се налази код Хомера, а позније се не јавља у прози сем Орр. Н. 2, 295. Али он отпада, пошто је врло вероватно мишљење да је тај облик укрштај од доу«о „дрмам и легло „витлам. . |

МЕ СОМТНЕЕТ, о. с. 156 нагиње мишљењу да је уоботс постало од раније документованог хрибис под утицајем несродне, али по звуку сличне групе ово), уоболо, док 5ОСНУ/ЕТТЕХК, Статт. Чег рего. Тавеће. 107, БОТМ5ЕМ, Вег. Ти: опесћ. Мог. 234 и д. и ЕКАЕМКЕГ, (евећ. ФЧег опесћ. Мопипа асепба аџе -1/0, -тед, -ту6 (-т-) [== Џпкегвисћипсеп 217 таоветп. Бргасћ- ипа Кибигулвз. ћаа, моп К. Вишатапа ила А. Тћштђ 11] 133 мисле да је хоббиб вулгаризам, у којем је | ста-