Glasnik Skopskog naučnog društva

768 Гласник Скодског Научно Друшшва 2

уубфос јавља касно, из тога, дакле, ипак не следи, да тај облик мора бити млађи него много раније документовано %убоог. Али — а то је главно — поређење грчких облика дижрог и ууофог са њима сродним речима у другим индоевропским језицима показује, како ћемо видети, да паралелизам њихова образовања потиче из добе која претходи издвајању грчког из некадашње индоевропске језичке заједнице.

Како је познато, већ је МЕКЕЈМБЕК, Вентасе хаг Сезећсћје дег 1пдосегтагавећеп РеКШпаНоп [== бИхипозђелећје дег АКад. Фег У/55. ша М/јеп, рћИ ЋЕ. СТ. СХХМ/2 (1892)] 40 у вези са бубсос указао на литавски облик аеђе:ј5, небо, који се зацело не да одвајати од грч. угоос 14. У свом покушају да објасни постанак грчке речи бубеос и сам Гинтерт допушта да се у том облику прикрива грч. уетог. Али док Гинтерт мисли да је бубро< производ грчке контаминације облика угрос и (бос, мрак — када је ово гласило још " 6:20 — Мерингер сматра да се бубтос због литавског деђезћу има рашчланити у д–офог или, другим речима, да је а4- проширење корена лефћ-, које потиче из епохе индоевропске језичке заједнице. Истина, за објашњење почетног 4- у литавској речи АФеђезј5 изнесена су и друга тумачења. Тако МЛЕРЕМАММ, Напађ. дег ЈЕ. Фрг. 27 мисли да је то 4- секундарно, т. ј. прелазан глас, који је постао у групи "лб, пошто се изгубило е у праобл. пебћ-. Други опет, као НОГТНАОЗЕМ, Рац!-Вгаџпе Вешг. ХШ 590 и ОНГЕМВЕСК, Алпа. У/бгћеђ. 5. у. пабћаћ држе, да се то 4- има приписати утицају литавске речи дало, која такође значи „небо. Ма колико се, дакле, размимоилазила та тумачења, она се слажу баш у томе, што се 4- уместо етимолошког лп- претставља као унутрашња литавска појава, а то је, несумњиво, и било узроком, што се Гинтерт у опште и не осврће на Мерингерово давнашње поређење грч. дижрог и лит. адебезћа. Колико је оно, међутим, вероватно, показује околност, што се, исто тако, ван грчког језика налази и паралела за уубфос. чији би почетни консонант, када би Хиртово и Гинтертово објашњење те речи било тачно, претстављао једну новину, условљену једном гласовном променом, која се, како смо видели, по њиховом мишљењу, вршила тек у засебном животу грчког језика.

Та паралела, која се тачно прекрива са грч. ууофог налази се у срп. (дубр.) гпобђен смрзнути, рогпобђан тангеддате (5Т0, Кјесвовјомје). Врло обична реч у старим приморским писцима нашим (упор. п. пр. у Мавра Ветранића, Горај #тиа огпобг, аа Зефђпо трије Рејесип 1933, 1 гекоћ о тајко пе тој те гпобт ђ. 4226; па иб'јет! то гпобот, ба сето пе ото Марулић, Јадна МГ 392 гтођ! канда је још у живој употреби у нашем Приморју, јер је региструје РАКСС, Кјестик вјоутзко-га апзји (Лада, 1874) 998, који за њено значење упућује на #0678 „уојег таје, офаге. У семантичком погледу чакав. 21068 ,„офаге“ односи се према гпобш гаћреддате као таст „уегетдеп. према тРхпин ве,

рог облика рт: постало безвучно услед |едначења са -т- у средини речи. Етимолошка веза тест са стинд. отазаје, с једне и храотб са ствнем. Лиги, стаја5, старослов. 57516 ,т06/25 сар! с друге стране показује, међутим, јасно, да се овде ради о двема напоредним облицима

из индоевропске добе. Уз њих је постајао и трећи (Фћегз- д8ћ/5-), на који указују стинд. ћагзаге, ћузаће, кочи се", лат. Логтео, ћагзшћиз, тзргаиз, ангс. ог! ОНЉЕМВЕСК, Раш-Вгаџпе Већ“. ХХМЛ 699), в, РЕТЕК55ОМ, Вај.. ила чјау. Мома феп 38, који овамо уврстава и лит. зги'52би5 „храпав', станорд. ћегаћт „л4., ствнем: срвнем. Логзр, Лћигз „безбтирре, ангс, ћугзЕ „сорге, уоод, стенгл. енгл. Лекозе Љеујасћзепеу Нисе. Петерсонова резерва у погледу еквације стелов. 57950 :грч. "жрфатб мени је потпуно неразумљива. -

: За грч. (бфоб нема још задовољавајуће етимологије. Новији етимографи ограничују се на то, што указују на Сефуоос „западни ветар који доноси кишу“. Што се пак саме те речи тиче, она се по ВЕЕМЕКЕВ-у, Зјау. еђут. Убнељђ. 452 и ВОЗАСО-у, Птеј. бут. де Ја Јапоче стесдие 5. У. има одвојити од стинд. уађћан, Киџеге“, грч. #20), обрео, 2200 итд, с којим ју је доводио у везу ОЈНРЕМВЕСК, Ата. Жбтеђ. 5. у. уабћлан држећи да је исконско значење грч. с“ (005 „оплођујући“. Тој еквацији враћа се КлВЕ220, Кго. гпао-дтесо-та!. М, 1—2 (1921) 32 под претпоставком да је Џефрроб 'сродно са Џасећоб у хомерском #7:- (08405 „бесан, жесток, које он своди на иевр. "ефћ-, чијем слабом степену одговара пуни степен (ебћ- у стинд. уабћуах ииНо“. Што се образовања грч. (67-ороб тиче, Ј. НОвЕК, Пе Ипеџа апћашазвитокшт Огаесјае теојатит [Сопт. Аетропапае 1Х (1926)] држи да је наставак -9295 негрчког, или тачније, предгрчког порекла. Али он не води рачуна о примерима као дуооог (=у(9) = Суироб, у чије се грчко порекло зацело не може сумњати, упор. Р; ККЕТУСНМЕК, Ојона ХШ (1924) 242,