Glasnik Skopskog naučnog društva

МОТОШАЕ РАШСЕОМАСЕРОМСАЕ. «девжхој · хохвфуа. Махеддјжо Нев.

Кожгфугт античких Грка била су мешана, мирођијама зачињена пића, а за Е . БК · .

„зачину“ находи се код Атичана, Халкидејаца и Киргнејаца реч „до, чије је

општегрчко значење „весеље“ зацело секундарно. Зато ИСК, Хаи такедопјасћеп

Пзајекће [К(ића 5) 2(ефзећг. Баг мегојејсћ. Зргасћ.) ХХШ 196 сматра да је

макед. бдгохог грчка реч, изведена помоћу суфикса -:070-, од бдог (= атич. '00),

„зачина“, које спада ка грч. удбмо ,зачињам, ђдесис мирођија. У вези с тим, Фик указује на то, да се попут македонске и грчка реч јавља без аспирације почетног вокала баш онда када се налази у значењу „зачина“, упор. пдог и уббог

(тј. Радог)- уфћа, ФАдо; 6606 Нез.

Ма да је ово објашњење с формалне стране сасвим беспрекорно, Хофман га ипак не усваја, јер му семантични однос не изгледа довољно убедљив. Шта више, Хофман држи да се једна задовољавајућа етимологија ове македонске речи у опште и не може пронаћи, пошто се не зна, да ли су Македонци свако мешано пиће звали «дожог, или је то био назив само за неку нарочиту врсту напитка. Уза све то, он нагиње ипак мишљењу да ће адохог бити, можда, оно загрејано пиће, које се по Хиполохову опису (Аећепаечз ТУ 129) точило при крају гозбе: сте) д5 #28 тобтоју ФтђАк у тизу било 3фуг. тд Тула Вер роб 15 72! Спррбтероб тбтоб, Обиду бутоу шу Оалју 72) Меубојоу мар ЛАзодкоу, уротбшу тбуо петој 5420 поосвугућисфу, упор. О. НОРМАММ, Пле Македопгп, те Бргасће сода. ће Моје т (Об псеп, 1906) 72.

Хофманова скепса је, без сваке сумње, оправдана. Али ако макед. «око» како он мисли, у истини значи, неко загрејано, жежено пиће, онда би се та реч, у чију етимологију Хофман не улази, могла лако довести у везу са грч. “ји „горим, «Јо „горући“, ш ог пожар и агЈоџ, које се налази код Хомера као епитет за вино, било због његовог жара или због жарке боје његове. Гласовних тешкоћа нема. (Општегрчкоме # у македонском одговара, како је познато, 0: хбуади — грч. уме ји, дедаћа — грч. деј ћи, жедаио — грч. ипдао итд.; с друге стране а уместо ш документовано је и у глосама 60) ' одра“бе (= грч. #90), сдоша“т)иж, које су по Хесиху македонске, а уз које М. 5СНМТ сврстава, с пуним правом, као македонску и глосу едаћог · #2800, чији етникон није означен код Хесиха. В. и Е. БОГМ5ЕМ, Мегпизећ:е Вентасе хит опесћ. Ејбут. чпа СОтатт. К/ ХШМ 550.

Региструјући ове примере, Хофман се, о.с. 244, не упушта у објашњење релације (и: (, али, како на другом месту истиче (0. с. 58) да ово « противстоји општегрчком %, изгледа да он ту појаву сматра специалном македонском диалекатном цртом, ма да се овде, врло вероватно, ради о прајезичкој алтернацији агаћ:ааћ, на коју је упозорио већ РЕЕШЛИТ2, В(ехлепђегсег) В(ешгасе) ХХШ 74; в. и М. ФАСМЕР, Кљ вопросу о изикћ древнихђ Македонахђ у Журн. Мин. Нар. Просв. за 1908 год. 6, 24. Образовањг изведенице суфиксом -2%75 не изискује никаквих нарочитих објашњења. И навођење семантичних паралела (као чеш. раепка итд.) такође је сасвим излишно.