Glasnik Skopskog naučnog društva

7174 3 Гласник Скопског Научно: Друштва 2

У вези с овим македонским огранцима корена агаћ може се покушати и решење питања, камо спадају глосе седе елудра и адеаг· гоу0р Воџбе, за које Хесих (Мо 1149 и 1193) не наводи етникон. (Оне се обично сврставају уз грч. Жее „сушим, «а „суша“, које се своди на иевр. а24- (в. чешко огат „сушити“) од ранијег а5-, очуваног у санкртском аза- „пепео, прах“, а проширеног другим коренским детерминативима у грч. «о-р-ол02 „чађа“. ККЕТУСНМЕК КА ХХХТ 452, стнорд. азка, ангс. азсе, ствнем. азса, нвнем. Азсће „пепео“, гот. ахоо МАТРЕ КА ХИМ 521, КЕГСНЕТТ КА ХТМ 46. Због д уместо грчког Уивфаг и седе

могле би бити македонске речи и као такове сродне с ед07о2.

#5206 977 лаоса Махедбау Не.

ФИК о. с. 199 доводи ту македонску реч, чије је значење „шума, у везу са критским именом града "4502, "Оа5ог. (Старији облик тог имена био је 2е5ог, како се види по имену његових становника, који се на монетама и на натписима зову кегин (ВСН МГ 450), а по ЗТЕРН. ВУ2. то је име условљено 28 72 жао ђут. тбу топоу, тј. значи, „падина“. као и синонимно грч. сушог, на које је указао већ сам 5герћ. 5. у. "Оа5ог. Полазећи од овог објашњења Фик мисли, дакле, да се макед. «502 0/1 има сврстати уз грч. Зуи (од Е2у-), „ломим“ или, другим речима, он држи да је макед. «502 идентично са грч. 6502 „Вгџећ, сопрзетћез Тегтати. Од ове речи било би најзад, по његовом мишљењу, изведено и македонско име реке 45105, које би, према горњем, значило, „У/ајд4- или ВеџећНиз5. Види и ИСК, Абомесћ. Огвпатеп ВВ ХСП =. ~.

Хофман о. с. 38 сумња у вероватност Фикове етимологије. Ако се за објашњење макед. 4502 има опште поћи од географских имена, то би, како он мисли, могло доћи у обзир једино име реке 45ид5 или македонско име града „#тл-“50г. Али како се :48идо код Хомера налази без 6, то Хофман напушта и то поређење „јер се њим само затварају врата могућности да се макед. (502 „шума објасни грчким језичним срествима“. У том циљу он полази од хомерског «5ујог 12 4155 „дрвљем обраштена шума“ и држи да је супстантивирањем придева постало «500: „шума, а да је онда овај облик сажет у «502, као н.-пр. лооџог од побио.

Мени се то тумачење чини у сувише вештачко, а да се, због њега, не би покушало једно друго, мање усиљено објашњење македонске речи «502, „шума“, Опште је позната чињеница да је реч за шуму или шумом обрасло брдо у многим језицима идентична са речи за дрво, било да се првобитно ради о речи за дрво уопште или о једној специфичној врсти дрвета, упор. н. пр.: стпрус. сагтап, саттт „дрво“, грч. раотег · беубра — лит. оте, буг. стога „шума“ стелов. тога, срп. сога, стинд. 2171 „брдо“; лит. тефз „дрво. — лет. тезсћ, стпрус. тефат „шума“; ствнем. Ло, „шума, дрво“, стир. са: „шума“, стнорд. Лон „пошумљен врх“ стелов. Шааа, грч. #/едог ; ствнем. #апла „аблех ствнем. баплез „шума“, стир. атп, ата (ген. деппа), „брежуљак, вас“; стинд. одпа „дрво, стабло; „шума, стнорд. огау, ствнем. топи, стенгл. тошаи „атђог, фтипсив, Лотит, зууа“ — стир. [14 „дрво, стабло, шума“ П1рЕМ, За. гаг ајбла. ипа меко. Зргасћоезећ. 33 и д.; гот. /штошт брдо“, ствнем. Утеипта Воћтегма1ја“ ствнем. јотаћа „Ебћге“, лат. дџетсиг БЛЕТ (паосети.) Е(огаећипсеп) 1 479 и д.; срп. бог „ритиз — рус. бог „борова шума“, чеш. бог „Клејгегуаја, пољ. бог „шума“, стисл. фогт, стенгл. феато ла. ВЕКМЕСКЕК, Зјам. еђут. УУ. 5. у. бог итд.

Када се то држи у виду, необјашњена макед. реч за шуму, «502 може се, без икаквих семантичких тешкоћа, довести у везу с индоевропским именом дрвета, које у ствнем. азс т., англос. аезс т., стнорд. азћт, јерм. Ласт значи јасен, а у грчком 05:)) и арбан. ал „буква“, а које се по оштем схватању сматра као проширење помоћу # основне речи садржане у лат. огпиз „јасен“ (од 05:-по), лит. ш515, стпр. тооазе, стелов. јазепљ ла. #1СК ВВ ХМГ 171, НООР5 М/ајађаите ага Кићигрћапхеп 121. У вези с овом речи Хофман о. с. помиње са резервом и «олоо, име једне од четири врсте храста, које по Теофрасту Наз|. РЈап,, Ш8