Glasnik Skopskog naučnog društva

1] | Мопшаг Рааготаседотгсав 783

" Одуз. 6 841, мисли се на време истинских снова, а то није дубока ноћ, него, како је познато, трећи део ноћи, тј. пре свитања '); даље, у хомер. огос 6' дотур еј џет Фотрфа урхлос Фрохуф Х 317 реч је, без сумње, о првом делу ноћи, кад се ноћ спушта. И једно и друго место искључује Бутман-Варманову хипотезу. Јасно је, дакле, да се за објашњење хомер. Фу уџхлес ФПОХФ има ударити другим путем.

Видели смо да Хесихије тумачи хомер. биолуф као Сбфф. У прилог те интерпретације говори, већ а рпоп, околност, што безузетно сви атрибути, које код Хомера има ноћ, значе „тамна, мрка“: буофербс, еререууђ, ереџут, жеХобуђ, џЕћодуж, брфојут, сжотбџвуос, а с тиме се слажу и сва наведена места где сеу Илијади и у Одисеји јавља обрт Фу уохлоб Фиодуф. Истина, код Хомера се налази и једно место, где се мисли на јесенско уздизање (Сириуса тбу 0'6 уероу Пободуос побтос (ву брбоХиоау | поциројуом“ Феб 7 фатер епесобџеуоу тебјого || 66 баф 7 опорте елу, Сто: 6: об оуоа | фодуоутод поХлокае |ет фотрафа, урхлоб Фиолуф Јаз Х 28; ма да се ту помињу звезде, гу биоћуф се и у том случају може схватити као тама, јер се и ноћ сматра и онда тамном, кад је небо осуто звездама.

Ја се тим не мислим враћати поређењу хомер. аџиоћудс = литав. ти52н (јат ргадеа тизгн, дав ем ег [Апоћ ап зјећ 2изаттепхилјећеп (ВЕХЈЕМВЕКСЕК, ГАЕ. Еогтзећ. 142, јап тизг! дет бемлеттесеп [Апоћ зећоп ап (:д.) лет. ти52! тамни, спушта се мрак“. МЛЕРЕМАММ ВВ ХШ [1893]), ма да и ја, како рекох, држим да је „тама“ значење хомерове речи. Литавски_ облици, а тако исто и с њима сродно готско тићта своде на праоблик тефко, с којим се не може, због -+-, идентификовати грч. Фрехуо. Међутим, нема никакве тешкоће која би супростојала еквацији хомер. Фрокубс и слов. "то!р- у руском МОЛОЖИТБ, о погодћ, замолаживатђ, насмусрнђтб, молбжнал погода, насмурнал, туманаал, сЂренљкал, замоложивлетђ, заволавиваетђ, облаками, расмоложиваеш%, погода, разгуливаетл, Толковеи (лов. жив. великорусскаго избка В. ДАЛИЗ (1904) 1 891. а-трчког облика је иевр. 577-.

Довде је, мислим, све јасно. Али како да се објасни диолуабе уести др се: код Хесихија, ако се хомер. обрт «у »џхтос бџоћуф има, како рекох, превести „у тами ноћи“2 То питање је, ваљда, било и разлогом, што се Кречмер, |. с. и не осврће на словенску паралелу (ВЕЕМЕКЕК 51. Е. УБ. 5. У. види сада и М/АГРЕ Мега]. МУЂ. 5. м.. А рпоп, није вероватно да се ту ради о двема, по пореклу различитим речима, а Бутман-Кречмерова хипотеза, да је “џоХубс, ,врхунац“, којом би се Хесихијева глоса Фиолувбе! иготибрбе могла лепо објаснити, отпада, како смо видели, с тога што хомер. Фу уџхлес Фџохуф не значи „врхунац ноћи, поноћ“. Решење овог питања мора се, дакле, потражити у другом правцу.

На њ указује, по мојем мишљењу, слични развитак значења у једној другој групи речи на коју је упозорио Е. ЗОГМЗЕМ у својој расправи ЏљЉег ептлсе зјау. М/бтег ти дет У/шгхејејетеп! таг, објављеној у Јасле-Резезећић (Вегл 1908) 579 и д. Како је он убедљиво показао, грч. иагов ("иао—а) „Сириус“, Ф—ис0—7000) „сИијам, светлим, с којим се обично довори у везу стинд. таг1ст5 тл. „зрака светла, не да се одвајати од рускога тагв, које, међутим, значи „жарђ солнечн!И“ и ,„сухои туманђи или мгла, знобнњјЈИ и тускби, мрачни ваздухђ, в. Толковни слов. жив. великорусскаго језика ВЛ. ДАЛУ, (1904) 1 777, као и мрус., с њим сродно, тгуј „Међе тђе, абзћег, дитрћо“, тгјоо „без Жене, ту ћу „зећиттетп, Чаттегт; пеђЦо зет“. Појмови „таман, мрачан, црн“ и „магловит влажан“ врло се често узајамно замењују, а кад се пође од ранијег значења „влажан“ „облачан“ лако је разумети промену значења ,облачан“ у „таман, црн. с једне — и ,„запара“ с друге стране, одакле се пак развило значење „топао“ у рус. марно и жар. у руском марг. Исти однос даје се лако замислити између грч. биоћуф“ Сбфф и аџолћуске“ дестизр Се.

Х. Барић.

:) За хомерску поделу ноћи у три дела, како код Вавилонаца, упор. К. Бећће, Гле Хенгесћпипо дет аКеп Асуркег пп Метћа та 21 дег дег апдетеп Убкег, Сбн. Масћг. 1910, стр. 125 и д.