Glasnik Skopskog naučnog društva

782 Гласник Скопског Научног Лруштва 70

колебају између значења „мрак, „поноћ“ и „доба ноћи кад се стока мдузе“: НЕБУСН Фиоћуф-б6+ф, али и (есоуожиф "тог Фу Фхећу 7] бра, Фу ђ ФиеХубов, а поводом Еврипидова израза ФџоХубу убхла (о. 105): Ебричбте АХуијуј бофербу жод сжотеутђу:0; 68 ероб те уржтоб, холћ б ареХуорау; ЕПБЗТАТНЦЈ5 8 38, 50 (ка Хом. аз 4 169) ...бте ФиеХуоулоб Сфе еж уоџтђе А уфути 7) 606 усшђу Фтибута, ђ жоћ то Фудодоу ход џесоу те уџхлес 1018, 10—22 (ка Хом. Шаз о 324) Аусшо) 68 хала тође уХоссоурофоов Фрохуфу туђу Фуџтђу. фес, 1255 (ка Хом. Х 28) Фџохуфу бе убу џљу тоу трос тф теле; ТП6 УОЖЛОС жолрбу устррвоу...жол 'уфр проб сстерау жаћ пробе 6) Фиед= уоутои те Урерате.

дбачена као наивна и бесмислена (в. СОКТИЈ5, Стипагсе дег опесћ. Егутојосте " 533), хипотеза да хомер. Фу уохтес дџолуф значи ,у доба ноћи кад се музе“ нашла је одзива и у најновије време, од како је ШаАтте, Лебжоуролхбу Арукоу (суплемент часопису АЗтуб) ХХУП (1916) 111—114 показао да новогрч. Фоџеоуде на острву Косу значи „сат када се музе“, а диоџоубе на Телосу „годишње доба када се стока музе. Али тешкоће, које супротстоје таком тумачењу спорне хомерске речи нису ни тим уклоњене. У једном од места где се код Хомера находи израз су уџхлос Фиолуф за ноћ се изричито каже да је црна. То не може бити „злоупотреба епитета“ (МЕТЗТЕК, Пје ћотемзсће Кипззргасће 233), јер се време изближе означује као доба ноћи кад дивље звери из својих скровишта излазе у лов: Уђре до хАоубоо: |еХодуђе уожлос Фиохуф Шаз о 324, (упор. и А 173 бес бес те Хефу #Ф68уое џоХфу бу уожтеб дџодуф), а то зацело није време кад се стока музе, већ глухо доба ноћи, како с правом преводи Маретић. Ту тешкоћу — она уосталом није избегла ни старима (в. Ејут. Маст. 84, 52) — није успео уклонити ни КЕЕТ5УСНМЕВ Ојона ХГ (1921) 108, коме се чини да Пеалтисови подаци бацају нову светлост на ово старо питање. Његово мишљење да ће се „морати претпоставити“ да се у хомерско доба музло у ноћи једна произвољна и ни на чем незаснована хипотеза аа Лос. Псалтисовом материалу не да се, дакако, порећи свака вредност, али он се може, како је лепо запазио МАНЕМАММ Сјона ХШ (1924) 100, сматрати једино као доказ за то, да су се стари хомерови интерпрети — као и иначе врло често и у покушају да одгонену овај већ и њима неразумљиви хомерски израз, трудили да га објасне речима из народног језика; из тога, међутим, не следи, да се због тих новогрчких речи Фррерубс „сат када се музе“, Фиоорубс годишње доба када се музе“, хомер. су уџхтос фџохуф мора да значи, ноћно доба када се музе“.

Немогуће је, напротив, сагласити се са Варманом у погледу на његова позитивна извођења, којим се он, у ствари, враћа једној ранијој Бутмановој комбинацији, у чијој основи остаје претпоставка: да се хомер. биоћудг ипак нема одвајати од фреХуо „музем“. Као ВИТТМАММ, ГехПосив ПО 64 и ЖАНЕМАММ |. с. полази од Евстатијева у почетку овог екскурса поменутог места, по којем је Фиолубс код Ахејаца значило Фхшј и држи, као и његов претходник, да се Фиолудс има схватити као ,оно што се музе, виме, набрекло вИме“; од тог значења се, како он мисли, може, без икаквих тешкоћа, објаснити и прелаз ка значењу „време кад се музе у поменутим новогрчким облицима, с једне и ка схшђ с друге стране, пошто се вИме, као символ пуноће и једрине находи и у хомерском изразу орђар Фробрте Шав 9, 141 (в. и шфбеу арт Деп. 7, 262.). (С тим се, у главном, сложио „најзад и сам Кречмер, само што он мисли да је метафора узета из пастирског живота: „сељак који је примећавао, како виме његових крава, оваца или коза све више набрекће, скоро да прсне, тако да се с музењем не може одлагати, сматрао је час, кад се музе, кулминантном тачком једног развитка“. в. ККЕТ5УСНМЕК Ојона ХШ (1924) 166.

Ма колико изгледало вештачко, то би се тумачење могло примити нарочито с обзиром на дФрохусроу настбу, које по Геоп. Гакеп«. 98 значи ехо, пошто се са Фу) означава врхунац доба, упор. Уброшб Фхтђ уецифуоб Фуџтђ, или Фхролбтолос жопрфс те Трерас (Ројуђ.), кад би се с тим схватањем хомер. биоћуф као Фу могла довести у склад сва места, где се код Хомера налази обрт Фу урхтоб Фуохуф, који би, према томе, значио „у кулминантној тачци ноћи, у поноћи“. То, међутим, није случај. У стиху Ф6 о суарувс букшроу спеосото уохлоб оолуф