Glasnik Skopskog naučnog društva

788 Гласник Скопског Научног Друштва 4

ја П., имадо шоде за овбга Милћсава. Прил., ноћували су тбдек. Клин., вратила се тодек Глав., баш тодек кај ми што градимо Глав., сад је зборио шодена Б. П. онде > шонде, Шондек шбндек Клин., шбнде: дбшле тћце те пију вдду ебндб. Вуч., донбси ту) твбју жену шодендке Б. М. тбндбке се навали на јастаце Б. М. да си закопдо шбндена Вуч. оставим ето шбнденб Рас., један пут сам забележио у Џакову: ешноде смо појале. Онамо > Шондмо: код онб крушке, шондмо Вуч. Сви су ови облици постали контаминацијом речи еше, ешо и заменице, односно придева или прилога.

„Да је то тако најбоље се види по овим примерима где процес стапања није још завршен: еше -- ови: ешови Фпловићи што су у Валчу Буг., и ешовђ здрдвишу од мбне Рас., без бца ешовбме Б. П., избте и ешовб Вуч., даје њин бостан ешавакб Расн., ешовдта млађега Пећ.

Колико је током времена композиција оваквих речи ишчилела народу из свести види се по следећим примерима:

шавр побћ ја (пободох), а ше шанј (ето ону) и шанб (ето оне) потамо посади бала Гојб.

Објашњење ових контаминација је врло једноставно. Код Симе Милутиновића, у његовој историји, на стр. 292. нашао сам примере који ће нам указати на пут којим су ове косовско-метохиске контаминације постале: ЕШ овако Чупић оконча свој живот и јунаштво. Мли овај пример опет тамо стр. 259.: Још ако му који час и дан постајасмо евако под руком и ногом, затрће и поклаће све мушкиње одрасло. Или опет тамо стр. 360. овај пример: ...који овоме није већ... ни на уму ни на крај памети бити могао, код ешолико другога и свакојако важнијег посла.

На крају за објашнење овог појава у језику косовско-метохиских Срба неће бити без користи да напоменем да се и у арнаутском језику врши готово исти процес. Наша реч еше, ешо арнаутски се каже се (лат. ессе). Та реч се стапа са неким заменицама и прилозима у једну реч: се аји> саји, се ата > сати, Се Кћи > сећа, баш као и овом Диалекту: ете овде > шоде, шовде, ете онај шонај, шовај и слл Као што је познато, у простонародном латинском језику находи се неколико прилога сложена од два прилога или од прилога и предлога, упор. ево — овде ессе-- ће: д. рум. аст, м. рум. агзга, ист. рум. #5;, итал. ст, франц. 1с, сб, пров. а:587; ессит -- Шос: д. рум. асојо, м. рум. акбофо, ист. рум. Којо; ессит -- тоадо: д. рум. асит, м. рум. аћит, ист. рум. аЕто (фурл. сито, логод. сото); ессит“- 12: д. рум. аза, м. рум. азтзе, ист. рум. а5о, итал. со5ђ, ломб. генов. аз;, франц. ата, пров. а:557, шпан. аз;. Ессе Ше и ессе 151е находе се већ код Плаута (Меце-Масепег, Еогтеп., Ц, 987—988; упор. и А. Коћег, Аксћ. |. Јаћ. Гех. М, 20); у романским језицима од тих контаминација су постали заменички облици: рум. асе!, вељ. Кој, итал. дџеЏо, лог. Кпадаи, енгад. дше!, фурл. Ке!, пров. адшеј, катал. адиеЏ, шпан. адпеј, порт. адиеЏе, ст. франц. ст, н. фр. сећи, пров. а:си, рум. асезћ, итал. дшезто, катал. адпезћ, шпан. порт. адџезћ; ст. фр. с:5, н. фр. се, пров. асезћ, итал. соТезто, содез!о = ессо по азаит (Плех, Ебут. М/ожетисћ дег готап. Бргасћеп 406, У/. Меуег-ТабКе, Котап. Статт. П 94, 564, Ш 84).

Гл. Елезовић.

Напомена — Места, из којих је црпљен материјал а која су овде наведена скраћено ова су:

1. У срезу Вучитрнском: Вучитрн (Вуч.), Бабин Мост (Б. М.), Главотина (Глав.), Гојбуља (Гојб.), Горња Судимља (Г. С.), Мираче (Мир.), Ново Село

' Нешто се слично морало десити и у овим примерима: еј шанасана, тбшко сам ти у рђу пропала! Вуч. постало од турске: хајш анасфна, па наши слепили оно т из усклика са другом речи и начинили засебан облик, танасана — мајку му! Исто тако: тамо он, тамо она, тамо оно, у овом дијалекту се слило па су две речи дале:

шамбн пас, Шамбна кучка, Шамдно куче: Била би кај тамбна. Вуч. Испор. у Вукову рјечнику реч тамо (2). И реч шопрв (истом) морала је постати на сличан начин.

У 4~>