Glasnik Skopskog naučnog društva

3 Једна пншересаншна коншаминација у Косовско-Мешохиском диалектиу 787

асе. јет. зтр. и р!: _ Тавр побћ ја, а ше шанр и шанб пбтамо посади бала Гојб. пот. р!. јет.: Ганб старинскб лажовине Б. П., шанб две кдзе Б. П. пот. 50. пешт.: Танб је Гојб., сбдл шанб мћцко сам донбла Прил. шонб што прбже Гојб., шонб што остане [., танб друго тефтбрче П. Исти случај имамо и код придевских заменица за каквоћу. Поред обичних

за 1. лице: овакав, оваква, овакво; оваки, овака, овако, врло често се употребшавакав шаваква шавакво

љавају и облици: и шавдки, шавдка, шавдко и

овакав · Шоваква | Шовакво шаваки, шавакд, шавакд. асс. 59. јет.:

Да га турим у шавдку диббку рабдту Мир. асс. р!. јет. и тазс.:

Тавакб· кбнце да ми купиш Вуч., ја сам предао неке шовакб Б. М. Облик средњега рода у адвербиалној служби имамо исто тако:

Тавакб Пећ. Гојб. каза му шавакб Гојб. што лакрдашу шавакб Вуч., ја ћу шавакб сама“ сас лакрдИјом Рас. да сам знао ћи ће шавакб д искочи Б. М., шавакб и шавакб ми је раббта: Б. М., сол што беше улбгла шовакб браздом. Гојб., иду сватови шавдко рбком Гојб., и она је шавдко трагача ка! ја Вуч., шовдко по један мИлос Рас., шдвако и шдвако Клин., шавдко и шандко сви П. шавдко би стИско нбс Б. П., тавдко Б. П., Бича, теке се удари шавдко Клин., тавАко, е, ђИди! Рас. самотиња шавдко је Прил.

Код ове врсте заменица у 3. лицу познатом поред обичног често долазе у употребу и овакви примери: тандкав, тандква, тандкво и танаки, танака, танакб. На пр.: тавдко и тандко []., танакб ббнога паша ме је звао Б. М. сеп. 52. ј.: -

д шанакб жбне. Б. М. асс. р!. тазс.:

Тавакб конце да ми испредеш, се Шанакб цмиге неваљау Вуч. Придевске заменице за меру и количину као и оне за каквоћу и за показивање такође имају двоструке облике. ;

Примери: пот. и асс. 50. тазс.:

Те изнеше један ибрћк шаоволики Расн., имаше шаваолћки језћк. Н. С. М. асс. 59. јет.:

Говолћку. 11. пот. 52. јет.:

Таволћка му је глава Вуч., баш шаволћка Н. С. Б. Ја сам била шаволдка П. Исто тако и прилог од ове заменице гласи: шаволћко. Б. П., Клин., а записао сам у селу Главотини и овакав пример који нам јасно каже и како су ови случајеви постали: сал ешевелико се виђаше.

(Овде да наведем и ове придевске и прилошке речи које су постале од одговарајућих придевских заменица за меру и количину: Шаволички“ Вуч. таволичка вуна Дрс. како сам од шШаволичко Вуч., или и: шаволицко Дрс., Дугоњ., и: шолћчак, шолпчка, Шолачко. Исп. у Вука у истом значењу, толишнћ -на, -нб. Али има примера где две речи нису потпуно стопљене у једну: еш-о-волћчко нико не сме узет Г. С.

Начињена је од ове исте основе и именица: Шолћцина и Шоволцина. У Вука : толицина, толицина.

Исти случај имамо и код речи: овуда > шовудбр поред овудбр, овде > шоде, шовде, шаводек“ Б. П., шодвб је баш насред света Гојб., шдде Пећ. тбде ћу

: Како је овај облик постао види се и по овом примеру у Историји Симе Милутиновића стр. 527 5. У. Оџак: Отуда бошњаци реку за ешакове Оџаковић, т. |. племић.

2 Исп. код Пг. Ал. Белића ово'лечки из Лесковца, Дијалекти Источне и Јужне Србије стр. 61,

8 Исп. Ал. Белић Дијалекти, стр. 265.: овудека, ондбк, ондбвка.