Glasnik Skopskog naučnog društva

7 Чешверојеванђеље манасшира Слепче из 1548. 10д. 7197

је тип уског, малог, округлог д елиптичке форме; у почетку слога видимо широко округло О, каткад са једном или са две тачке унутра: једна се тачка пише обично у једнини, а две у множини речи ОКО; имамои Ф састављено од два уска Од, понекад такође са тачкама у њима; на једном месту сам нашао насликано око унутра слова О, и то у речи ~ ко л.1106. р има главу угласту, а цртицу доста дугачку, каткад потпуно праву, а каткад мало савијену на десно. ( је обично ситно и уско, али сем њега налазимо и друго С: широко и велико, које излази и изнад и испод реда. Између ова два типа има и прелазних, који су час ближи једноме час другоме од њих. Код Т лево се

раме обично спушта готово до линије; врло се ретко дешава, да се спушта и десно раме, тако да слово добија три ноге; по каткад налазимо и истегнуто

т, чија се глава високо уздиже изнад реда, а облик му је налик на печурку са танком и дугачком петељком. (Осим оу имамо и У; десни је рог подужи од левог; петља је округла, али више пута већ постаје угласта; % каткад је састављено од два засебна дела: у реду лежи округло, мало 0, а одозго над њим изнад реда смештено је мало У. Код ф округли део представља собом елипсис, који лежи на боку; црта се високо уздиже над редом, а само врло мало спушта се испод њега. Х је -дугуљастог типа и спушта се испод реда; десна његова црта је тања и дужа од леве. Фф има два типа: осим обичног налазимо још широку и ниску, распљоснуту омегу. Ц има дугачак и танак реп, који представља наставак десне црте. Код ч је чашица обично врло плитка, каткад мало дубља, обешена с леве стране стабла, које је мало савијено у десно. Ш се пише доста немарно: свака десна цртица је већа и дужа од леве, уз то је крајња десна црта мало савијена у десно. || има средњу прту, која се завршава испод реда дугачким и танким репом. Х има врло различите облике; час стоји у реду, час се уздиже изнад њега; затим је угласто или округло; раме му иде час хоризонтално, час се спушта мало доле, или представља завијутак. Мр је састављено од ћ и |. К има округлу петљу; цртица се каткад савија мало на десно. А има врло правилну форму. д има малу угласту главу; средња је црта дебела и обично се налази ближе десној ножици. Код лево се раме обично спушта готово до линије; осим обичног типа имамо и истегнуто ћ, чији се горњи део високо уздиже изнад реда. је има хоризонталну црту обично тачно по средини; у почетку слога често се замењује са широким 6. Код |) и м хоризонтална црта лежи више средине, каткад готово при горњем крају слова; |а се налази доста ретко. Код 8 је горњи део слова потпуно налик на Ч, а доњи завијутак је врло мали. је велико и широко; доњи је крај средње црте врло мали и кратак. ф, представља узак елипсис, чији се доњи или горњи део заоштрава; хоризонтална црта каткад се налази на средини слова, обично пак спушта се испод ње, понекад готово до саме линије. У има два облика: у неким речима, на пример, у речи

лургта оно се пише као у; али обично, нарочито у слогу ЕУ, пише се као

' Овај облик замењујемо даље свуда знаком 5,